Prosvetni glasnik

872

НРОСВЕТНИ гдлсник

фотографију, електромагнетски мотори, дннамомашина, црибори за слектрично осветљење, спектроскон, апарати за демонетрацију таласног трентања, савршенији ваздушни шмркови, пројекциони апарати и т. д. и.1и из хемије: већи и савршенији прибор за произвођење гаса за осветљење, осетљиве хемијске теразије, извесно пдатинско поеуђе за испаравање или усијавање, иодесан прибор за усијавање стаклених цеви (пећ за елементарну анадизу), извесне технолошке слике и т д. и т. д. Осем тога тај списак не иредвиђа ни иоле већу самосталност самог наставника у експериментовању као ни извесне унтепзилије и алате, који би допуштали да сам наставник поправи или усаврши евентуалне недостаткена својим учидима. Исто тако никаквом наредбом ни нрописом није ништа ближе одређено ни о смештају, распореду, чувању и т. д. дотичних збирака, као што уопште није одређсно и категорички иредвиђено ни како ће се ни где чинити употреба побројаних учила. Не треба сметнути с ума да је и процедура, којом се овај списак учила мења или увећава, врло сложена и да, као што је познато, врдо често остаје без резултата. По закону о нашим средњим гаколама предвиђена је до душе, могућност за набавку или измену ових учила. Томе, као што је познато, служи поглавито шкодариин. Међутим ио другом једном закону закону о буџету — у иослодње доба та је могућност сасвим укинута, јер се школарина сматра као државни приход и употреба њена за набавку наставних средстава није више у власти нојединих школских управа. Тако већ и сам тај Факат знатно смета на готово и онемогућава увећање или нове набавке ових средстава. Да наши кабинети, физички и хемијски, не одговарају модерним захтевима и не служе удесно циљу, ради којега су, истицано је већ и раније и нознато готово свима нашим шкодским радницима. Још пре десетине година двоЈИца нашнх кодега, борећи се с извесним ненриликама овога рода у самом Београду, истицали су зло стање наставних средстава ове врсте и преддагади неко, ма да несавршено откдањање његово. 30 „Поред сваке гимназије овде у Београду, а и у унутрашњости, — наводе ове колеге — поетоје неке збирке инструмената и препарата, тзв. физички и хемијски кабинети. У таквим собама, где их има, налази се извесган број неких справица, које су негда и могле зар радити, а данас често иокривене дебелим слојем прашине, воде се у инвентару као „неупотребљиве", „аеиотпуне", „расходоване", и т. д. — Па како су комплетиране ове збирке? И они, који рукују таквим збиркама, као и они, који заиптересовани пролазе мимо њих, одговориће на ово питање, да ниједан кабинет нема онога, што би могдо служити ннстави дотичнога предмета у пронисаноме обиму. — Одговор 30 В. »Цотреба заједн.Физичко-хемијског кабинета сред. школа у Београду". Паставиик за 1896. год. 113.