Prosvetni glasnik

ШВОЛСКИ ЛЕТОЛИС

187

табле се бришу шакама, у дворишту се ђаци збију у гомилице, и.ш се пред гостима неуљудно јуре, обарају, туку, о дрвета вешају, или на воћке бацају ; не умеју лено старијем прићи и на питање одговорити, бришу нос рукама или рукавима итд. Један се размаженко бенави, а учитељица га нежно гледа и смешка се на то. Такво понашање је, истина, донето од куће, али школа то нодржава, а не сузбпја (можда зато што је то дете из „боље" куће). Школа као и војска треба да "-ша свој пропис о држању и реду. Сви пију на сисак из џбана, и ако се нојавио кашаљ у велико. Пред школом је бунар, ту сељанке перу своје рубље, а учитељ то 1меда и ако у познавању природе о том треба ђаке да поучи. Има случајева, да ђаци, кад пођу на одмор, носе са собом и своје торбице, да им се што не украде. Излети и шетње се не чине, и ако је то, поред осталога, потребно и корисно и ради тога, да том приликом учитељ буде ближи ђацима и да васпитно утиче и на оно, за шта у школи нема прилике. Једно јако срество за васпнтање, нарочито на буђење патриотских и религиских осећања, могу бити школске и црквене свечаности, а њих сем светосавке и литије и нема. Па и ове две своде се само на гозбе и игре. 0 Св. Сави се гледа више на то, да се роднтељи почасте и проведу, него да се васпитно утиче на ђаке чија је то слава. Један надзорник нарочито истиче, да се заносгављањем вештина крњи један важан васпитни утицај школин. Неколико надзорника истичу како су једнн учитељи постунали благо, други строго, или чак сурово. Неки помињу како је бчло учитеља, који су били и на испиту иргави, нервозии, па и груби према ђацима. А један вели, да и ови, који су на испиту љубазни и благи, ко зна да ли су таки и преко године били ? Има их који се на испиту на ђаке само смешкају и нежно их помилују, и кад учине погрешке за које су нреко године можда летели шамари и ломили се прутови и лењири итд. Кад се, по прочитању свих надзорничких извештаја, баци општи ноглед на стање васпитне стране у нашим народним школама, онда се истиче ово: И ако су народне школе више васннтне школе, и ако васпитање има веће вредности од давања самога знања, код нас постоји обрнуто: на прво место долази давање знања, а васпитање долази на друго или треће, често и на десето место. Сви траже, сви настају, сви се журе, да се само ирограм сврши, да се прописано знање даде; а за васпитање баци се тек по што год, онако колико дође нод руку. Поуке се лепо изводе речима, а не гледа се да ли ђаци и творе као што говоре. Зло се сузбија и известан ред се одржава само колико да се настави не смета.