Prosvetni glasnik

НРОСВЕТНИ гллсник

Е. Вихерт је опширно изложио своју теорију о иримеии трусних покрета за теорију о саставу земљине унутрашњости. Том нридиком развио је резултате, ко.ји се могу добити проучавајући простираае трусних таласа кроз земљину унутрашњост. Они потврђују његово гледиште о конститупији земљиној, које је ои још раније био поставио на основи других испитивања. Но томе је мишљењу земља састављена од металнога .језгра, које је обложено стеновитом кором. Језгро је савршено чврсто, и вероватно је да.је у њему температура правилно распоређена. На основи детаљне студије трусних таласа могу се проучавати од сло.ја до сдоја иридике еластичности и густине у унутрашњости, за шта велики трусови дају најподеснијег материјала. Уједно је и иоказао начин како се могу вршити студије ове врсте. Том приликом скренуо је пажњу и на то, да у студији блиских трусова можемо наћи средства за проучавање природе површинских слојева. Само материјал из нроматрања још није довољан да се деФинитивно могу разрешити сва ова нитања. С тога се овој међународној сеизмолошкој заједници има. ставити у задатак да поклони своју пажњу и овоме значајноме проблему.

СХХХУ збор (10. новембра 1907. год.), 1,) Проф. Д-р Свет. РадовановиК приказује геолошку карту гааријажа у Јужним Карпатима и североисточној Србији, коју је у смислу свога схватања ове појаве (види Загшсник СХХХ1У збора од 10. окт. 1907. год. тач. 1) израдио у размери 1:200.000, комбинујући познату скицу румунског геолога д-ра Г. Мургоча о шаријажу у Јужним Карпатима (Апиаги1 шзНШШш ®ео1о§1с а1 Коташе1, то1.1, Јазс. 1,1аћ. III) са картом проФ. С. У рошевића о распрострањењу кристаластих шкриљица и гранита у североисточној Србији (ХћДП Споменик С. К. Академије) и са иодацима својих проматрања. — Карта је разгледана са великим интересовањем, и има да послужи као основа за даља проучавања ове значајне тектонске појаве у североисточној Србији. 2 II. С. ПавловиИ прочитао је свој реФерат о чланку: IIриложак за познавање гастроподске Фауне у Ср биј и, рукопис д-ра А. Докића, за штампу спремио М. Николајевић. (Радови из зоолошког институтауУниверзитету, уређује Живој и]н Ђорђевић, проФ. Зоологије и Упоредне Анатоми.је, год. I., св. I., бр. 2 до 3, стр. 16—22, Београд 1907). Није лако за штампу припремити и најмањи туђ посао. Још је теже редиговати посмртни рукопис, нарочито ако се то чини после дужег низа година од кад је писан. Али је, неоспорно најмучнији за-