Prosvetni glasnik

254

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

Еоцен), б)таргу-окнанскислојеви (горњи Еоцен), в) м е н и д и т с к и шкриљци (доњи Олигоцен) и г) кдивански пешчари (горњи Одигоцен). 4. Субкарнатска зона. — Хумовити појас који опасује зону Флиша. Састављенје скоро искључиво од неогенских Формација, и може ее поделити на три региона, који се разликују и по тектоНици: а) северно-молдавски или први субкарпатски регион, б)јужномолдавски или други субкарпатски регион, и в) трећи субкарпатскирегион. Првије скоро искључиво састављен од бора субкарпатске Формације соли — једне лагунске и соне Фације Медитерана — и при том је у средњем делу издвојен од молдавског платоа дислокацијом, дуж које избијају палеогенске клипе, а у северном га делу прекрива (дискордантно ?) молдавски Сармат, допирући непосредно до Флиша. Други је регион састављен од концентричних појасева дислокованих неогенских терена; прво долази сони Миоцен, који је интензивно убран и по правилу належе на сарматско-плиоценски појас, за тим долази овај појас који га опкружује, тонући по том с благим падом ка ЈИ. нод лесни застор румунске равнице. Трећи се регион пружа од Молдавске до реке Думбовице, и има најкомпликованију тектонику. Од Флишке зоне издваја се овде прво један огранак еоценско-олигоценских бора, ко.ји повија ка ЗЈЗ. расипајући се потом у читав низ палеогенских острва. Између ове палеогенске греде и Флишке зоне налази се миоценски залив Сланика, у којем су неогенски слојеви врло јако дислоковани, кашто и убрани, и то сви без изузетка, тако, да су последњи орогенски покрети несумњиво постплиоценски. Јужно од ове греде постплиоценске се боре поглавито карактеришу антиклиналама с пробојним језгром (а поуаих с1е регсетепЈз, Бигс118р1е8зип§), које избијају из левантских синклинала, стварајући особену тектонику е честим тектонским дискорданцијама, налегањима, хоризонталним раскидањима и т. д. Правац млађих дислокационих линија поглавито је одређен поменутом флишном гредом и масивима соли у соном Миоцену, као и дислокацијама које раздвајају субкарпатску зопу од румунске равнице. Нарочито су сони масиви били предиспозиција за антиклиналне линије и хоризонталне поремећаје. При том је од значаја да се субкарпатски регион у целини ступњевито спушта к југу, где му најзад боре ишчезавају иепод моћног застора од горњег Плиоцена румунске равнице, а на западној страни стрмо му тону слојеви испод застора од млађег Плиоцепа Олтеније. Изгледа да је ово у вези с великим дислокацијама у дубини поменутих равница. 5, Хумовити терен западне Румуније. — НаС. иЗ. омеђен јужним криеталастим острвом, пружа се на Ј. у источну Србију и западну Бугарску до загорја Балканова. УРумунијије омеђен румунском равницом и линијом Думбовице. Ова огромна котлина заузима скоро