Prosvetni glasnik

296

3. Из нарочитих раздога могу се, по одобрењу министрову, женске искључити од учешћа у појединим предавањима. 4. По себи се разуме, да и с матрикулацијом женске као год ни мушки не задобијају право да буду пуштене на који државни иди црквенски испит, на докторску промоцију шш хабилитацију. За ово пуштање на испите вреде једино одредбе о испитима, промоцији и хабилитацији. А. Увод. Стално уређење виших женских школа које им је дато одредбама од 31. маја 1894. г. значило је велики напредак наспрам ранијега произвољног и неодређеног развитка њихова и имало је благотворни утицај, који не треба подцењивати. Те су одредбе у многоме и данас још драгоцене, како с погледом на сврху, која се има постићи, тако и у многим методским појединим прописима. Али оне вигае не задовољавају захтеве нашега времена, нису могле довољно савладати недостатке у женском образовању. То није стајало једино и претежно до наставног плана већ поглавито до тога, што није било подесних Форама и упустава да би се могло наставити образовање младих девојака после 15. и 16. године, а за тим и до тога, што се нису могли у довољном броју добити ни одржати ваљани наставници и наставнице за више женске школе. Напредак и поправка мораће поћи најпре од неких измена у самом наставном плану вигаих женских школа. Треба се чувати, да сувигае не претегну естетичко образовање и образовање осећања, да се поглавито Фантазија не надражује и памћење сувигае не оптерећује, а да се напротив не запостави образовање разума и васпитање за самостално расуђивање о стварности. Стога ће бити потребно да се ово јаче нагласи код наставе немачких и страних језика, а да се ииак не занемаре досадашње сврхе: познавање књижевности и усмена употреба страних језика. Тако исго требаће проширити задаћу рачунске наставе увођењем математике у наставни план. У исто време треба имати на уму преображај и појачање наставе из јестаственице. Али ипак ове измене ни на који начин не треба да иду на уштрб женској особеној природи. Шта више религија и немачки језик остаће и даље средигате девојачког и женског образовања. Нарочито је важно и за решење врло тешког питања: како да се уреди опште жељено више образовање женскога подмлатка по свршетку више женске школе. Један покушај у том правцу учињен је у одредбама од 31. маја 1894. год. препоручивањем курсова по слободном избору. Уређење њихово и трогодишње трајање иредвиђено .је наредбом од 31. децембра 1898. год. у којој се налазе и иначе важна упутства за њих. Међутим стварни развитак није одговорио