Prosvetni glasnik

310

просветни гласник

ПРЕВОДИ С НЕМАЧКОГ У СРПСКИМ ЗАБАВНИДИМА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА 1 (Прилог Историји српоке књизвевности) написао М. Ст. Станојевић

У В 0 Д: Да се књижевност једнога народа добро нозна и оцени, потребно је свестрано проучити, не само најважнија дела, која су се овда онда појављивала у томе народу, него и све оно што је у тој књижевности било од спореднијег значаја, што је књижевности управо служило као допуна. Те су допуне бил.е, и у српској, и у страној књижевности: часописи или књижевни листови, новине, и забавниди у различитим видовима. Забавници или годишњаци имали су обдик алманаха (календара), или су излазил.и као обичне периодске књиге, по некодико година узастонце, или с прекидом, према потреби издавача и читалачке пубдике. Те периодске књиге нису имале календарскога дела, и пажња је поглавито била скренута на оно шго у њих улази, дакле на саму садржину. Еако ћемо се ми овога пута искључиво бавити забавницима (часоиисе и новине остављамо за друге повољније прилике), нека нам је допуштено да пре но што пређемо на главну ствар, бар укратко изнесемо историју њихова постанка, њихов развој, уонште, од најстаријих времена па до данас. Први забавници с календаром (адманаси) воде своје порекло, без сумње, још из доба Мисираца, Римљана и других источних народа. Они су тада поред календарскога објашњења, доносили понегато и из астрономије и генеалогије. Почеци су им дакле врло примитивни. Али на томе се није остало; с јачим културпим развићем почеше се ови алманаси проширивати и доносити корисне ноуке из хигијене, декарства, и разних других наука, у колико су ове у то доба биле познате. Поред оваких ствари имађаху они у средњем веку још и друге забавне причице понајчешће шаљиве, и постадоше врло омиљена лектира код свију друштвених сдојева. Од половине шеснаестога века, број алманаха толико се умножи да се они почеше дедити на струке. Једни су доносиди хигијенска правила; други астролошка предсказивања; трећи разне попударне приче, а често и научне књижевне расправе које су

1 Према одлуци Савета Философског Факулхета овај је рад награђен светосавском новчаном наградом од 300 динара, 14 јануара 1907 године.