Prosvetni glasnik

НЛУКЛ И НАСТАВЛ

477

о1е. Између ова Два пода креће се множина остадих дијаДруги. \ гч леката, који се и по месту налазе између Умбра и СамниОдступање од ^ ана : тежећи јаче час једном час другом. Ади цела маса у латинског. деким особеностима сасвим одсечно се скупља у једну целину наспрам латинског. Где је у овоме дм, показу.је се у оскискоумбриској групи р: дигз „ко" постаје ргз, дие постаје ре ; али које смо напред видеди у (гаГег и Ијга као специФично италиски гдас, постаје у датинском Ђ, кад стоји у средини речи: тако се вели {га1ег и у датинском даље, ади итадиско И^га ностаје ИЂга. датинсмна- ^ посдедњој тачки ниЈе латинскоме правио друштво речје латина. ни она ј дијадекат, који иначе верно иде с њиме и у коме једино још имамо дтз и дие, Фадиски. То је нарочито с тога интересно, што показује, како су узане границе биле повучене наречју Латина, говореноме у Риму, латинскоме. Град Фалери, коме је језик Фалиски, далеко је од Рима на север једва шест миља, али међу ова. два града увлачи се још једна пруга етруске области. У другим Његове прво- пр а вцима није боље било. Кодико су Фадери били удаљени битне границе. на сеВ ер, тодико је на југ обдаст Водска и њихов језик. Још бдиже ка истоку је Иренесте, данашња Палестрина, чи ,Ја одступања од градскога римског језнка, ко.ја су исмевади комичари, као да нису дабоме била сувише ведика; ади одсечну језичку границу свакојако су чинила висока брда, која се дижу одмах иза Пренесте. На послетку нрема западу је море чинило најужу ограду. Тако цела обдаст Л.атина, ћелија за клијање датинском језику, господару света, цени се још за време око 400. год. пре Хр. не више од 50 квадратних миља од прилике. Ширење. Како је латински језик одавде размахнуо око себе, како је освојио најпре италиско копно и острва а за тим и друге земље, у којима се данас говоре романски језици а сем тога, по неку област у другом делу света., која је тек доцније опет отргнута римскоме језику (као Северна Африка) — то испричати и у најкрупнијим потезима значило би мешати се у посао историка. Само у тоПотискивање ликр ће се овде у то улазити, у колико је реч о савласи™ Х дијале- ђивању италиске браће. Око средине 3. века друга итаката. 1 л.иска племена могу важити већ као покорена, њихова је област поседнута римским насељеницима а тиме је решена и судбина њихових наречја. Најпознији њихови споменици што се могу поуздано датирати јесу новци, који су о последњем безуспешном устанку Италаца притив Рима 90. г. пре Хр. ковани са оскиским натписом и сдиком итадиског бнка, који се бори са римском вучицом. Од тога доба су дијадекти ишчезли из сваке ОФицијалне употребе; у приватном саобраћају, у удаљеним нланинским кутовима можда су још дуго вегенросветни гласник, i. књ., 6. св., 1909. 32