Prosvetni glasnik

486

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

били у толико више потребни, што је са ствараљем песничкога језика ишло руку под руку увођеае грчке мере стихова намеето домаћег Епека иоје- сасвим раздичног сатурнискога метра. Понајтеже задаће у зи;|а ' том стављао је хексаметар, и на њему и са њиме израдио се у суштини римски песнички језик, .јер је с временом и на друге стихове прешло оно што је најпре ново начињено за хексаме/гар. Еније. Тако је Еније, који је одмах после другог пунског рата, дакле после 200. године пре Хр., увео хексаметар у латински, постао оцем појетскога стила код Римљана. Како у латинском језику није био сувише често особено ређане дугог и два кратка слога, као што то тражи овај стих, потребна је била по нека нова творевина, по неко поновно узимање застарелих речи, по нека синтактична смелост на пр. у реду речи, по неки јак грцизам, да би се доскочило то.ј оскудици. Еније је у овим стварима у неколико ишао врло далеко, што његов утицај је појмљиво, јер је он морао сам себп бити мерило и прана Лувреција вид0 ц онешто 0 д тога одбацили су први последници Енијеви; али још Један песник великога значаја, Лукреције, труди се и иознију по- да пише у Енијеву стилу. А много од онога на тпто се Ени.је језију. усудио (на пр. употребу плурала место сингурала као согу>ога и онде где је реч само једном телу, јер овај облик са својим дугим, па кратким и опет кратким слогом тако лепо пристаје за хексаметар), Вергилије је савкционовао уношењем у свој стил и тако је то за увек-стечено за римско песништво, јер Веогилије остаје за сва времена цењени углед по.јетскога језика. Понајвигае је без сумње ваљало урадити Реченички за реченички склоп. У том Еније оета.је при старој простоти, смоп јер за стихове није морало битн периодовања; он прича у слично простим реченицама. већином само приређеним, без подреи реторика ђивања, као гато је то устарој прози. У осталом је и на код внија. његов стил најјче утицала она сила, ко.ја доцнпје све више чини да теже уживамо у латинској појезији: поуке грчких ретора. Што је речено о његовој синтакси и стилистици, може се Реченични склол код у оавном применити и на прозу. У реченичном скдопуЈОш прозе. Је доста простоте, коЈа по некад иде до неумешности, а поред ње ипак већ има преФињености грчке вегатине. Чак ни стари Катон није се устезао да то ради V свом историском делу и својим Катон. ' . . беседама, коЈе показују више неговања стида него напред поменуто делце о зсмљорадњи. Затим можемо видети код доцнијих представника историје а нарочито код најбдижих претходника ЦицеУсавршење код Р онових У говорничкој вештини, нпр. код К. Граха, како граха и др. синтактичка простота поступно уетупа место више уметничком склопу, тако да се смањује весдагање између ње и реторскога украса. Ритмовање у почпње особено ритмовање реченичних делова, што прози. см0 напред поменули и обележили као подражавање грчким