Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Кад-ме-ппташ,, право-ћу-ти кажем : Имала-сам девет сГша девет сирбчета, Све-ји мбјка у-стброс одранила, Са-преслицом и-руком десницом; Кад-су-дбшли ј&дни у-женидСи, Све-ји мајка редом оженила, И-сас-кућом редом удомила, Шј млађега с?ша оставила Да-ме-рани и-да-ме-сарани. Ка-то-дбчу млЕђн мајкин син : 4}"еш-ли-ме остарела мајко, Узни шт§,ку у-десницу руку, Па-ти-бди у-гбру зелену, Не-би-ли-те вуци растргнули, Јели-вуци јел-горски ајдуци. Њбјзи каже светитељ Илија: Врн-се натраг твбјим белим двору. Што-су-ббли девет сина, Створише-се сви девет камена; Што-су-бнле девет мнле снае, Створише-се девет кткавице; ПГто-су-били два-млади унука, Створпше-се два-златни гблуба. [В. Орашје, 5 маја 1907.] 16. Девбјка-је крај горе стбјала, Сама стбји па-сама говбрл: Да-знам јадна да-ће-стар љубити, Ја-би-иелен по-сокаци брала, Ис-иелена воду нзвцј9,ла, Кад-га-љуби, нека-му-је горко; Да-знам јадна да-ће-млад љубити, Ја-би-ружу по-градини брала, Из-руже-би вбду извпјала, И-с-водбм-би лице умивала, Кад-га-љуби, нека-му мирише. [Скобаљ, 7 маја 1907.] 17. Сбјка тица по-бостбну шета, Сама шета ла-сама говбри: Да-сам бела ки-штб-сам шарена,