Prosvetni glasnik

614

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тора примењено начело бирократске хијерархије, коме овде нема места, јер послови и спрема овако одређених инспектора нису адекватни оним зададима, које инспекција у средњим школама има, те је према томе потребно учинити што треба да се инспектори нарочито спреме; што се превидело да наука и наставни предмет имају и различне задатке и различне погодбе за свој развитак; што је оваки одређени инспекциони апарат и гломазан и неподобан, те и с тога разлога инспекција неће довести ни до каквих практичних и корисних резултата, па шта више може бити још и од штете правнлном развитку средњих школа. 8. КонФеренција београдских наставника налази да о овако значајном питању није требало обићи саветодавне и проФесионалне инстанце, као што су Просветни Савет, конФеренција директора средњих школа и ПроФесорско Друштво. 4. КонФеренција београдских наставника, у интересу успешне и сталне инспекције у средњим и стручним школама, изјављује да овако недовољно проучено завођење инспекције у средњим школама може бити од врло штетних последица и за средњу школу и за односе између две врсте радника, чија, је сурадња и номоћ на другим пољима врло корисна, и то по бескорисном ангажовању великог дела времена радницима на чистој науци и спремању научних радника, и напослетку и у главном н по томе, што се несавршеном, непрактичном и погрешном применом деликатних институција врло често сахрањују на дуго време и најлепше и најкорисније идеје. 5. КонФеренција београдских наставника овлашћује Управу ПроФесорског Друштва да ову резолуцију достави Г. Министру просвете и даје објави преко јавних гласила. То су у главном тачке резолуције ПроФесорског Друштва. Можда ће бити потребно да се ово, што је овако концизно казано у резолуцији, објасни са више речи, да се уђе дакле дубље у смисао онога текста, доји је резолуцијом казан. У другоЈ тачкн говор је о оним пословима и реФормама. које стоје у узрочној вези са завођењем инспекције и које треба најпре свршити, на тек онда да се инспекција заводи. Свима нросветним радницима познато је да су наши директори средњих школа, који би били ирва инстанција при надзиравању у средњим школама, толико преоптерећени административним пословима, који, тако рећи, немају ничега заједничког са самом школом; да они често пута свој главни задатак морају да напуштају, да би свршили један задатак, који је толико одговоран, те да имају своју администрацију чисту и уређену. Та прва инстанција надзора то је онај непосредни надзор, онај надзор, који би младим и невештим радницима у средњим школама пружио прву помоћ; дакле онај који може учи-