Prosvetni glasnik
616
НРОСВЕХНИ ГЛАСНИК
реда; не пословима просветне политике, иего просветне администрације. И ја приписујем рђавој организацији Министарства Просвете много што-шта што наше школе нису на своме месту. Да је Министарство Просвете организовано тако да оно има свој административни биро с једнв стране, и да има с друге страпе свој иедагошко-инструктивни биро, људе који ће размишљати о програмима, о спреми људи који ће то изводити, који ће се бринути о роФормама и реорганизадији школа, онда би свакојако такво Министарство Просвете дало више полета и иницијативе и бидо способнијс да врши свој главни задатак. Ја ћу у то мадо дубље да уђем, зато што сматрам, док се не испуне те погодбе, да од инспекције неће бити онога резултата који се очекује. Ми знамо да су код нас честе промене министара, и да не постоји никакво стадно тедо које би независно од промене министарске могло дати некаквога континуитета у развитку наше просветне политике. Падом једнога министра пада све оно што је урадио или што је хтео урадити па није дочекао. Кад би Министарство Просвете било уређено тако да би у њему било људи који би те послове, који су на реду, трајно и стално изучавали и стварали елаборате, онда би и министрима било олакшано и било би извесног континуитета у школама нашим. Овако, да се простије изразим, без кошнице што год почнемо скупљати, оно се растури и никад се неће доћи ни до чега. Ја верујем да и међу нашим учитељима и проФесорима средњих школа има људи од иницијативе и погледа, и људи који би желели да се у овом или оном смислу поправи посао у школи, али немају, тако рећи, једнога центра коме би своје идеје и свој рад предавали, једно с тога што је Министарсгво рђаво уређено, а друго стога што су они који су главно у Министарству изложени честим променама. Дакле, докле год Министарство Просвете не буде уређено као што треба, не може бити речи о каквом скором реФормисању наших просветних послова. Друга једна институција, која је допуна Министарства Просвете, и која такође изискује да што пре буде реФормисана, то је Просветни Савет. Ја мислим да когод је имао додира с њиме или који је у њему функционисао, морао је доћи до уверења: да Је данашњи Просветни Савет готово изгубио свој разлог (право) да постоји, гаЈзоп (1'е1ге. Питања којима се баве људи који су чланови Просветног Савета, то су питања тако ситне категорије да је, право да вам кажем, често пута жалосно погледати да се људи, изнурени својим редовним пословима, скупљају да расправљају какво питање које би могао решити чак и какав добар секретар министарства просвете! Међутим, видели смо често пута да најкрупнија питања из просвете долазе на дневни ред пред Народну Скупштину или избију у јавности а да нису прошда