Prosvetni glasnik

В В Л Е Ш Л М

1059

Немачке школе по целом евету. — Немачка влада са 850.000 марака годишње иотиомаже немачке школе у туђини. Њих је на хиљаде по делом свету. У Еврогги их ван Немачке нма око стотине (у Русији, Румунској (30), Белгији (10), Турској (6), Италији (14), и т. д. У овим школама радн око 540 учитеља са 10.000 ђака, а ту има и деде др. народа, јер само немачке деце је 64 и /о. У Азији има 21 школу са 110 учитеља и 1200 ђака (немачке'деде 74%). У Африци има 46 школа, са 130 учитељв 2750 ђака (немачке деде 82%). У Аустралији има 80 школа, а у Америци 800 школа са нреко 1200 учитеља и дреко 34.000 ђава (немачке деце 87%). Немачке грађанске и реалне школе су у Цариграду, Бриселу, Милану, Букуре-шту, Мадриду, Лисабону, Барселони, Мексику, Амстердаму, Порт-Елизабети, Јашу, Александрији, ГОангају, Јеруеалиму, Ђенови, Риму, Флорендији и Неаиољу. По „Ве8. — П. ★ Стање у средљим школама у Галицији. — Већина иро®есора у Галнцији су без ноложеног иснита. Земал^ски школ. савет готово ништа не зависи од министарства просвете у Бечу и тај савет сам поставља проФесоре и то махом не по квалиФикацијама него по протекцпјама и по политичким сшшагијама и бојама. Нремештања су доста честа (пр. год. било их је премештено 61). Школе су ђадима препуне а махом су у зградама лошим. Професори се често понашају према ђацима грубо, а ђаци им враћају истим начином, те долази често до сукоба и насиља; некн се ироФесори дају потнлатити, неки сами од родитеља извлаче новац и т. д. Често се долази до сукоба и јавних исгупа између ђака н проФосора, или између проФесора и грађана, што, разуме се, рђаво утиче на ђаке и на јавиост. „Ш Коу." И И. Школе у Бечу. — Прошле 1908 год. осиовне и грађаиске школе у Бечу имале су ђака: 117.501 мушких и 120.140 жонских. Одељења је било: 2262 мушких и 2318 жеиских и мешовитих 46 одељења. Деце испод 6 год. било је 2463 мушке и 1846 женске, а преко 14 година било јо 661 мушке и 732 женске. За децу слабоуину било је 9 одељења, за глувонему 11 и за слеиу 1. II. * Ооновне школе у Истри. — По званичној статистици било је 1904—5 мгк. године у Истри 215 школа основних јавних и 31 приватна (од ових 18 с правом јавних, и 13 без тога права) и једна јавна грађанска школа. Од оиих школа биле су: неподељене 117, са два одељења 51, са три 22, са четири 6, са нет 16 и са шест одељоња 3 школе. По наставнон језику било је јавпдх школа: немачке 1, словинске 31, талијаиске 73, хрватске 94; а приватних школа бпло је: немачке 3, талијанских 14 и хрватских 13. У јавн,1м школама бпло је 435 учитеља и 221 учитељица. Од 53.188 деце за школу дорасле, школу је учпло 39.795. На једног учитеља долазило је просечио ио 83 ђака (најмање 51 у округу лушнњском, а највише 126 у окр. волоском). „Ш. Коу." - П. * Школе и тамнице у Русији. — За 1909 г. Јкузећан је буџет на школе за 6 - 3 милиона вшпе него за 1908 г., а па заводе за осуђенике 5'6 милиона рубаља више него пр. год. Буџет на школе износи 46 милиона а на тамнице 30 милиона рубаља. П.