Prosvetni glasnik

наука и настава

117

Узми овај комадић проје у уста! Јоди га! Шта ради Димитрије? (Он једе „проја"). Ево и теби! Једи и ти! Завуди руку у торбу! Не знаш! — Ево, овако! Извади то из торбе! Шта је то ? Сир! Остави га у торбу! — Лупкај, ЈосиФе, овако прстима по кдупи! Шта ради Јосиф? — Лупка.јте сви! — Прекрстите руке овако! Гдедајте овамо у меие! Ја сад видим ову капу! Она ми је пред очима. Ја сад жмурим. Ја не видим капу! Садопетвидим! Видиш ди ти овај сунђер? Кажи:видим! „Видим"! Зажмури! Де ногоди: шта је сад ово ? Сунђер ! Није него креда! Погдедај! (Смеју се). Шта је ово, Мнлане? Шешир! Зажмури! Шта је пред тво.јим очима? Шешир! Није него дрвце — погдедај! (Смех). Зажмурите сви! Погдедајте! Зажмурите! Отворите очи! Отвори и ти, Мидане! Што жмуриш ? Иазите, шта ја радим! Ја окреЛем шешир на дрвцету. Узми ти! Окрећи! Шта ради Стојимир? (Он окреће шешир). Изађи Стојадинс! Скини цигду с прозора на натос! Дигни је на прозор! Изађи Ђорђе! (из 1 р.) Метни овај шешир на сто! Обеси га о рачунаљку! Метни га на главу! Скини га! У шкоду се увек без капе улази. У школи се не стоји и не седи под капом! Иди на место! Ово је каменчић! Ја ћу да га бацим! Иди га нађи! Дај га овамо! Донеси крчаг! Спусти га на патос! Изађи ти и пиј воде! Изађи ти и однеси крчаг у ходнпк! — Де ирескочи праг! Затвори врата! Како се ово зове? Кенац. Пазите! Ја кидам конац! Прекини га ти! Није јак, сдаб је. Шта ја опет радим? Ти кидаш конац) 1 . Шта је ово насдикано? (Мачка). Шта ради мачка? (Мачка хвата мишове). ПГта си ти, Стојимире? (Он се био окренуо). Ја сам миш! (Сва деца у смех). Шта си ти, Стојадпне? (Ја сам ђак). А ти? (Ђак). Ти?... Сви сте ви ђаци, само је Стојимир миш! („.Ја нисам миш"). Шта си ти? (Ђак). Други иут пази! Луп! Шта то би? Креда била на крају табде, па аадне на патос. Дигни јс! — Ено Илија у I разреду дрема! Видите ди га? (Впдимо). Тсодосије спава докде ми разговарамо! Хеј! Устани! Иди напоље да се умијеш! Нека ти полије Адександар! Слушајтс! Ја сада говорим а ви елушате, ви чујете ушима (показујући на уши). Зашто ће вам уши? („Уши треба да чује!"' Ја их одмах исправим: „Уши нам требају да чујемо; ушима слушамо и чујемо кад неко гонори, виче, нева"... Деца сва скупа то исто понављају). Затворите уши, ево, овако! (Затворе). Пазите! Зашто нам требају уши? (Ја говорим тихо, ади тако, како би они чуди да су отворених ушиЈу). 1 Испрва ће деда говорити наставнику: ти, твој; да ме пустиш напоље, да ми даш крижуљу и т. д. Ово не треба одмах исправљати и учити их да кажу »ви* јер им неће бити јасно, пошто наше објашњење не могу равумети. Томе их учити тек иосле пода године, и онда им неће бити тешко запамтити. А нека и раније то науче, слушајући старије ђаке.