Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

125

брисање, држаљицу, перо, мастило. Казати делове табдице (оквир дрвени и нраву таблицу, лииије мале и велике) и од чега је што у онолико, у колико то могу разумети, и нашто свака ова ствар служи. Један пример нека и овде послужи за илустрацију самога поступка. „Пазите! Шта ће нам крижуља? — Пшлите по таблицамп! (и ја пишем по табли). Што нам треба крпица? — Бришите таблице! (ја брнгаем таблу сунђером). Чиме пишемо по таблици ? — Чиме бришемо таблицу? — Чиме пишемо по табли? — Чиме бришемо таблу? —Чиме иишемо по хартији? — Буккар треба да читамо: а! о! е! и! Хајд' тако да читамо сви!" Пошто се ово утврдило настаје разговор о овој више духовној страни школе: „Што сте дошли у школу? — Шта радите код куће кад не идете у школу? — Ко вас учи у школи ? — Колико вас има ? — Шта сте ви сви ? — Ко ће бити добар ђак ? — (Биће добар онај који пази, који слуша, који научи добро говорити, којн се држи чисто, који се умива...). Како је име овоме ђаку до тебе? — Волиш ли ти њега ? — А ти овога? — И треба да волите један другога... Погледајте! Овај се ни.је добро умио! Иди одмах на поток на се умиј! („Зима је"). Онда ти сада опраштам, али сутра да се код куће лепо умијеш Овај није сасекао нокте! (Показујем двама прстима у исто време као^ кад се нокти сасецају). Онај има велику косу! (Показујем рукама као" кад се нешто велико показује). Није се ошишао! Зини ти! Гле'те какви су му зуби! Овај има блата у ушима. У онога није чист нос У овога прљаве руке и врат.... Сутра сваки лепо да опере образе, врат, уши, руке; да опере добро очи, нос, зубе; да каже оцу да га ошиша; сваки да сасече нокте, да ишчисти блато иза ноката! Да виднм ко ће све тако да уради!" (Сутрадан прегледати, и настојати да се онако и врши; кад ми заповедимо, заповест се мора извршити, кад наредимо преглед, — он не сме изостати. А кад се деца свикну на ред. прегледи могу бити ретки). Још се може кратко казати о уредном долажењу у школу, о реду и о послушности. За ово не мора бити одређених часова: у свако доба и у свакој прилици може се о томе по нешто рећи. У осталом деци је ово нознато из угледања на старије. — Продужавати на широко о користи школе и др. чиме се као мисле деца иридобити био би узалудан посао. То ће она доцније и сама разумети, а труд наш око њих и понашање наше биће у стању да нам придобије љубав и новерење, одакле проистичу остале врлине ученичке. Добро је у овој прилици а .још боље је ако је и до сада бивало казивање свакога данашњега дана но имену и дана који ће наступити сутра и ирексутра. А кад дођу ти дани казати: „Јуче је био иетак; прекјуче четвртак. Онда по подне нисте били у школи. Данас је субота. Сутра је недеља („домињика"). Сутра нећете у школу. Прексутра је ионедељак. Сви онда рано у школу. Кад прође понедељак доћи ће