Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТАВА

127

нисмбна, па то тако остаје и кроз старије разреде. Ја сам то имао прилике посматрати, а нарочито у неким градским шкодама. Чудио сам се: колика грдна разлика у лепоти цртања и писања једнога истога ђака. Чисто мн је изгледало Јгевероватно, да су они лепи нртежи, који о свечаностима школским и као украси служе, дело оних, чије су прописнице, прогшси и вежбанке онако прљаве, избрљане и нашарабатане!... Зато, како деца ослободе руку цртањем и шарањем одмах треба почети показивање најосновијих црта писмена, а те су: коса ирта танка и коса црта дебела. Да би знала деца шта је то „косо" ставићемо таблицу или друго што пред њима у тај положај и рећи: Даблица стоји стрмо — косо!" (Реч „стрмо" српскаје и заједничка). А чим деца ухвате циљ нашега говора том једном речју „стрмо" знаће шта је аоложено као : патос, таван, табла од стола, најгорњи део псћи; усираво као: зидови, нећ, дирек, кад човек стоји право итд. У све ове положаје треба и доводити таблицу пред њима (прво, као лево, косо десно, косо нагнуто нанред и назад положено), па онда себе, нпр. сгати право ипитати: „Како ја стојим, да ли косо, положепо, право ? — Онда се мало нагнути и показати шта је криво, рећи да неко седи криво а како треба итд.' Да би показали шта значи „савијено" и „савијутак" савићемо пред њима шипку и давати њима под зановешћу да начине савијутак. Разлику „танко", „дебело" сазнаће кад изнесемо танак и дебео конац, танку и дебелу књигу, танко дрвце и дебело дрво итд. И сада тек прећи на обеле;кавање свих ових ноложаја лпнијама, цртама, али на табли, нроизвољне величине. Еад је схваћена разлика но положају и међу цртама, прећи на писање косе црте танке (засебно), па онда тек на писање косе црте дебеле и сави.јутка. Кад се при овоме рука ослободи и извешти, ићи и даље у томе послу тако, да се после дужег или краћег времена попишу све или већипа црта, ио којих се писмена састоје. Просто, раеклапати слова на састанне делове, па сваки за себе дотеривати (а доцнијс ће доћи склаиањсЈ. Дакле, исто онако, као што занаглија гради све један по .један део замишљене ствари, те невично око не би могло да зна и ако впди: шта ће од тога бити! Тако у овакноме раду приправници слободно пишу не знајући да су у овим цртама сва иисмена: Старији ђаци с радошћу носматрају и погађају: то је од „н", оно је од „р", „љ" итд. Прво се црте пишу слободно на табли и таблици, па се постепено увлаче у калупе — линије тако, да изван њих никако не изилазе. И после дужега вежбања деца се тако ослободе, да, кад, у II течају (или у I разреду) пређемо на писање, слободно раде руком и без погрешака

1 Сваки наетавник зна да се у нредавању хотимично доводи у разне положаје и покрете, да би деци нешто јасније представио и испричао. Ну ти покрети немају таквог дејства као кад су ириродно, т.ј. нехотични.