Prosvetni glasnik

70

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тралвом бироу". Приликом берлинске конФеренције 1905, отпао је посдедњи став. Ваља буџетом учинити центрадни биро што независнијим од дотичнога института тиме, што ће сви чиновници и сарадници, сем директора, добивати своју плату од централног бироа, што ће утврдити Финансијска комисија. Председник је констатовао да овај предлог обухвата најпре питање принципијелно, а за тим Финансијско и у томе правцу отворио је дискусију. Ван дер Сток налази да је боље одредити извесну суму на расположење централном бироу, а не стављати изреком да она припада индемнитету директорову. Лекоент је противан томе предлогу баш у интересу угледа самога директора. После дуже дискусије на предлог Дарбуа, који је једногласно усвојен, одлучено је: „да се сваке године уноси у буџет извесна сума одређена за индемнитет директора". 24. — Председник је по том позвао да известилац комисије за каталог прочита извештај. Форел, као известилац, истиче тешкоће, на које је наишда комисија, али се узајамним сиоразумом између представника два правца (Форела и РудолФа) дошло до извесне Формуле, која је примљена скоро једногласно. По тој Формули каталог за 1906 треба да садржи два дела: Први део да обухвати: а) увод; б) макросеизмички каталог са поделом но областима; у томе списку биће не само сеизми, који су публиковани у каталозима иојединих држава, већ и они који још нису објављени а налазе се прикупљени у централном бироу; в) сиисак великих сеизама у току године; г) прегледни опис тих великих потреса са картом изосеиста; д) кратак преглед сеизмичности у току године са картом целе земље у пројекцији Ламбертовој, по размери 1:36000000, уређен у иериодама годишњим, полугодишњим или тромесечним прсма потреби из којих се може видети облик констатованих сеизама и њихов распоред према сеизмичким областима; и ђ) микросеизмички каталог, подељен у две серије према значају потреса. Други део да обухвати општи каталог, редни број по хронолошкој серији свих сеизама, констатованих органски или помоћу инстручената (макросеизми и микросеизми), који су одређени по времену, епицентралном месту, јачини у епицентру но могућству у вредностима скале од 10 ступњева; најзад бибдиограФске ознаке, нумерисане арапским циФрама по листи сеизмораФских бележења на којој је сеизам констатован, а нумерисане римским циФрама по листи сеизмолошких пубдикација где је наштампан опис његов. Пошто буде публикован каталог за 1906 специјална ће се комисија путем кореспонденци}е споразумети о потребним изменама, које