Prosvetni glasnik

262

ПРОСВЕТШГ ГЛАСПИК

Сама станица иодигнута је иа пространом земљишту од око 16 хектара где је бидо старо гробље, а сада ће бити претворено у јаван парк. Сам плац за зграду, површине око 1200 кв. мет. добиди смо на расположење од општине београдске и он представља вредност око 15.000 дин. Кад се ова сума дода вредности за зидање и инструменте, као п друге споредно трошкове видимо да Сеизмодогија овом станицом дугује пдеменитости Српке Владе и београдске општпие преко 50000 динара. Пдан стазице издожен је у овој сали". Говор је овај срдачно пропраћен пљескањем. Форел је обедежио нову основу, на којој ће радити нова швајцарска сеизмолошка комисија, којој је седиште у Цириху. Рад се у главном састоји у проучавању макросеизама, а односно микросеизама тек ће почети организован рад у идућој години. Миура је саопштио организацију микросеизмичких проучавања у Шпанији, која је у току прошле и ове године подигла пет сеизмолошких сганица са инструментима Вихерта и Милна. Вацов је саопштио одлуку бугарског краља, да ће у најскоријем времену наредити да се у његовом дворцу Ситнакову намести један сеизмискограФ. Председник је захвалио свима говорницима на врло драгоценим саопштењима из којег се види све јаче напредовање Сеизмологије и интересовање за сеизмолошким проучавањем. 42. — Кевешлигетије изложио свој предлог о томе, да се, зарад олакшањасеизмолошких срачунавања, наштампају координате свих сеизмолошких станица са помоћним таблицама за .рачунање; да се израде карте за бронтиде и о директном мерењу угла емерзије. 43. — Прочитан је писмени предлог Оморија о начину униФормнога објављивања свих извештаја о микросеизмима. Пошто је овај предлог сувише касно стигао, те се не може по њему вршити дискусија, одлучено је да се у целини наштампа у записницима. 44. — М. Миура предложио је да се усвоји један заједнички језик ради дискусије на састанцима Перман. Комисије и штампања свих сеизмолошких публикација. Предлаже усвајање „есперанта". Овај је предлог остао без икаквог решења. 45. — Кнез Галицин саопштава своју теорију под насловом „о одредби правца ка епицентру" излажући огледе које је извршио ради одређивања азимута епицентра на основу података из само једне станице. Упоређујући одговарајуће амплитуде двају хоризонталних клатна компоненте С—Ј и компоненте И—3, дошао је до закључка, да утврди иравац епицентра каквог труса и то у толикој мери тачно, колико задовољава потреба сеизмичких проучавања. Уз то је изнео списак неколиких, нознатих потреса у овој години, на којима је компарацијом утврдио колико сејако поклапају израчунате са правим вредно-