Prosvetni glasnik

25*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

367

поклањати ученицима основних школа, пошто се у рукопису учине пренравке означене у реФерату и самоме рукопису. Г.г. Максимовићу и Башићу одређено је на име награде за ре■Феровање о овоме рукопису свега (40) четрдесет динара. X Саслушан је писмени реФерат г.г. Миливоја Башића, прОФесора III београдске гимназије, и Грујиде Аџемовића, учитеља из Београда, •о томе: која би популарна књига о Босни и Херцеговини и српском питању била иодесна за поклањање општинама и школама у срезу параћинском, по решењу среске скупштине. Тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету У свези акта од 28 октобра пр. год. СБр. 261 част нам је Главном Просветном Савету ноднети овај свој реФерат. Дуго смо размншљали, „која би популарна књига о Босни и Херцеговини и српском питању била подесна за покланање општинама и школама у срезу параћинском, по решењу среске сктпштине", и нисмо могли наћи ниједну књигу, која би п један од тих захтева имала у себи, а то ли оба. И књиге са научним интересом од наших најбољих писаца немају у себи све оно што је потребно за елементарно позпавање поменутих српских земаља, а које би сем тога и стилом и језиком биле разумљиве онима којима се намењују. Оне су, већином, писане за ужу, научну публику и често се баве детаљима, који су без великога значаја н интереса за ширу публику. И сриско питање, којим се оне баве, нераздвојно је од дипломатског, које је, на жалост, већ свршено на познати начин, те су и методи, којила се оно расправља нејасни широј публици. Књиге пак са запнмљивијом садржином — приповетке, путописи и тд. —, и ако су понуларније и садржином и језиком, још мање испуњавају погодбе, јер задовољавајући ноезију и забаву износе површно ствари или незнатне детаље. Јасно је дакле да нема ни научне ни забавне књнге о Босни п Херцеговини, која би сама собом давала нашем, једва писменом сеоском, свету оно што се тражи, а то је приближну слику нашега тамошњега народа у прошлости и садашњости, његове просветне и економске прилике. Била би очита неиравда истаћи једну књигу изнад свих осталих и купити само њу за сву суму (200 дин.), колико је одреднла среска скупштина. Да .је веКа сума одређена, могле би се препоручити три четири књиге, које би зар удружене могле дати оно што се жели. Сем тога ми налазимо да се и иоклањањем књига појединим ученицнма и народу не постизава усиех који се жели. Прво што до књиге долази само мали број читалаца, а друго, што је најглавније, што није поуздано да ли ће је и тај мали број читалаца ирочитати или ће .је уиропастити, као што обично бива, или, ако је и прочита, да ли ће је умети разумети. Свакако много је боље, када књигу нрочита десетороструко већи број читалаца, и то с уиутством и под надзором, а уз то се књизи обезбеди трајање на дужи низ година. То ће пак моћи бити само при школским и ђачким књижницама, у сеоским читаоницама и при књижницама, које би се могле основати при свакој општинској судници. Ми мислимо дакле да би за ту суму место једне