Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

411

бела, снег је бео, и зид је овај бео, брашно ,је бело, млеко је бело; табла је црна, — „њагра", таблида је црна, угљен је црн , клобук је црн, мастило је црно). Због помена ове две речи „алба" и „њагра" деца ће пас разумети. Ако се гом приликом умемо користити сазнаће и кад само српски покажемо: да је небо плаво, трава зелена, крв црвена, дуња жута, стакло провидно ... Треба изнети цветове разних боја, па им тражити једнаке или сличне у бојеним школским и ђачким стварима, оделу и украсима. Често приправници и сами питају за по неку боју ире него што их томе почнемо учити, јер наступе такви разговори и прилике. Кад прегледам руке, — у једнога су чисте, беле, и ја то кажем, у другога су нечисте, црне. То приправници без муке схватају, па и сами питају: „какво је ово?" или „какво је оно?" У разговору можемо заповедати да узму и миришу цвет ове или оне боје итд. Појам о разлнковању величине даћемо ако изведемо 3 мала, 3 велика ђака пред приправнике, пајеједан мали, други је мањи, а трећи је на.јмањи; један је велики, други је већи, а трећи је највећи. Показаћемо да је песак ситан, пут дугачак, табла широка, стаза узана, поток плитак, бунар дубок. Износићемо по 3 ствари разне величине и заповедати да узимају било малу или најмању, већу или највећу итд. Цео говор и све заповести морају бити с таквим изразом и покретима, који су производ истих мисли у разних субјеката. Узгред можемо иоказати и главније облике ствари: округлу лопту, шиљато перо, обао ваљак („тутук"), испупчене груди и др. Мислим, да је на овоме месту излишно писати читава предавања, с тога идем даље. Раздвајање лаких речи на слогове могло се и до сада с децом као узгредна ствар упражњавати, ну не морају још знати да се то зову „слогови". Главно је упутити их да неку реч изговоре у један, два или трипута. А кад будемо песмице с њима учили, прво ћемо ми стих по стих по слоговима изговарати. Онда с њима исто тако, па после говорећи целе речи. Песмице морају бити кратке и лаке за објашњење. Као такве могу се узети: „Истина." „У очиБожића" (из Вукове збирке), почетак Бранкова „Кола," „Житно зрно", „Мрав." „Челица" и др. Ову иоследњу ја сам предавао посматрајући заједно с децом пчеле на цвећу и говорећи ту песму сам, па онда с децом. Кад је ствар објашњена, деца садржа.ј песме разумела, треба даје само на памет науче. То ће се постићи кад заједно стих по стих ионављамо, па то од њих самих тражимо, систим нагласком и одморцима. Где је приправни разред засебан могу деца научити и неку лаку песмицу и певати је. Али ово је мање важна ствар : по знању језика треба уепех, ценити, а за учење певања биће доцније времена. Теже иде с причама. Ту не сме никако бити механизма; деца оно што знају морају самостално исказивати, а не само оним редом којим