Prosvetni glasnik

ТГРОСВКТПИ гллсник

тег п без претега у 3. јединици времена? Тег п без претега прешао је у 3. јединици времена 40 нодела. Шта представљају још ових 40 подела сем пређеног пута у 3. јединици времена? Ових 40 подсда, сем пређеног пута у 3 јединици времена, представљају још и брзину тега п с претезима на крају 2. јединице времена, када се претези заустављају па- тглочици (1. Можемо л.и овај посао нродужити и даље, за већи број јединица времена? Можемо. Нека један од вас изађе и покаже, како ћемо даћи брзину тега н с претезима на крају 3. јединице времена, односно како ћемо наћи веллчину стадне брзине тега п без претега у 4. јединици времена! (Излази један ученик, па, радећи на Атвудовој машини, овако рад објашњава: Пробајући, наместнћу плочице: (1 и е тако, да се претези на плочици (1 зауставе крајем 3. јединице времена а да се тег п задржи на пдочици е крајем 4. јединице времена). Ево ја сам наместио (1 и е, како рекох, и сад извршујем експериментисање. Кодико је подела прешао тег п без претега у 4. јединици времена? Тег п без претега нрешао је у 4. јединици времена 60 подела. Шта представљају ових 60 подела? Ових 60 подела представљају пређени пут тега п сталном брзином у 4. јединици времена. И шта још ? Још иредстављају ових 60 иодела и величину брзине тега п с претезима на крају 3. јединице времена у тренутку, кад су се претези зауставили на плочици <1. Колике су, дакле, биле брзине тега п с претезима на крају: 1., 2. и 3. јединице времена? Брзине тега п с претезима на крају 1., 2. и 3. јединице времена биле су: 20, 40 и 60 подела. Како стоје ови бројеви по величини, тј. да ли они расту или опадају ? Ови бројеви: 20, 40 и 60 расту. За колико нодела овде расте брзина тега п с претезима крајем сваке идуће јединице времена? Брзина тега н с претези расте крајем сваке идуће јединице времена за 20 подела. Како се зове овај стални прираштај брзине сваке идуће јединице времена? Овај стални прираштај у брзини сваке идуће јединице времена зове се убрзање. Па како се креће тег п с претезима? Тег п с претезима креће се .једнако убрзано. Какво је онда кретање слободно падање? Слободно иадањв је једнако убрзано кретање. Нађене брзине: 20, 40 и 60 можемо написати у облику: 20 X 1, 20X2, 20 X 3, где нам чинитељ 20 представља величину убрзања а чинитељи : 1, 2 и 3 представљају бројеве времених јединица, на чијим се крајевима тражи брзина. Види ли се из овога, како треба радити, при израчунавању брзине крајем ма које јединице времена? (Види се). Па како треба радити ? При израчунавању брзине крајем ма које јединице времена, треба убрзање аомножити бројем временихјединица. Пошто је убрзање код слободног падања за једну секунду 9,81 м., како ћемо наћи брзину нпр. на крају 3. секунде ? Брзину на крају 3. секунде наћи ћемо, кад убрзање 9,81 помножимо бројем секунада 3, тј. оиће брзина на крају 3. секунде; 9,81 X 3 = 29,43 м. Да ли ова изведена правила за врсту кретања