Prosvetni glasnik

1174

просветни гласник

Преламајући накет-слог метер-слагач додаје наслове колумна, реднн број страна (лагинирање), умеће клишета и подешава — „јустира" — колумне тако да буду у евему подједнаке и тачне. Истина по неки пут бива да се мали списи пе слажу у лшалте (пакетслог), већ одмах на колумне, тј. редом — страну по страну. Предговор и садржај дела слажу се па послетку, као и насловни лист, који обухвата, разуме се, назив дола, име писца, нздавача или штампара, место и годину кад је доло штампано. Залеђе насловног листа по нравилу остаје празно. Насловни лист (по правилу) не слаже ни метер ни пакетери већ тзв. акспденцслагач, који мора да има развијенији укус о избору слова и аранжираљу редова и којп је вештији у скицирању, ,јер он мора претходно да комионује тај наслов у складну целину као и сво друго што има да слаже, па онда да ириступи слагању. 7). О слагарским машанама. Тежља, да се слагање слова изводи што брже, одвело је тако далеко, да је сад и код компресног слога ручни слагачки рад замењеп машинским радом, као и код клишнрања оригинала — слика. За израду компресног слога, за књиге и новпно, употробљавају се са успехом тзв. слагарске машине, које од ручног слагања нмају у главноме ова ирепмућства: 1) нзрада слога изводи се несразмерно много брже; 2) отпада нотреба да се у штампарији држп велика колпчина готових слова; 3) добит у лепоти штамие, тј. у оштрини слога, јер су овде увок слова нова; и 4) добит у времену, иошто се овде слова од употребљона (одштампана) слога. не разлажу већ еамо претапају. Према својим конструкцијама и комплнкованости, слагарске машиве су уникум техничке жениијалности и савршенства. Први покушај да се иојодина слова слажу машином, изведен је око 1774 годнне, тако званом логотип-машпном. Око 1822 тп покушајп напуштени с.у, јер се није могла задовољити потреба ираксе. Тек у новије доба пошло је за руком, да се пачине такве машине које у довољној мерн задовољавају и практпчну потребу. Старо машине израђивало су слогово слагањем нојединих слова, али јо се заглављикање морало вршпти ииак ручнпм радом. Разлагање употребљеног слога вршено јо такође машином — разлагарицом — или руком од стране слагача. Код новијпх машина израда слога оснива се на другом нрннципу, гј. овде се израда слога изводи на тај начин, што се нрво начинн матрица целог реда, па се онда излије ред, којп се у магацииу један по једап слажу