Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУДТУРА

147

Имена у овој натци су од споредног значаја, то су само речи из ко.јих треба састављати говоре о појединим земљама. Знати имена брда. река, вароши, села и т. д., а не знати посебне знатајности тих имена и не моћи довести их у логичан геограФски склад, значи исто то .1ико као кад би неко научио цео речник неког страног језика, а да му не зна граматику. Може неко узети списак и запамтити имена <;вих људи у некој вароши, али ни једног од њих не може познати по имену, нити у опште он те људе може познавати док не сазна њихове Физичке и душевне особине. Ако неко научи на памет сва имена у једном великом атдасу, опет зато он није ни пришао овој науци. ГеограФија не тражи то памћење, она тражи сваком имену своју индивидуалносг, а тих имена може бити много мањи број, само ако она престављају карактеристичне облике појединих природних објеката који, кад се доведу у међусобну узрочну свезу, могу дати .јасну платику и геограФски знача.ј неке области. Може се неко добро упознати са крушевачком окодином без особених имена, а могу се, негде на страни, научити сва имена, па опет да се ништа незна о Ерушевцу и његовој околини. Имена долазе тек онда кад се створе и утврде јасне преставе о појединим објектима који су карактеристични за пластику неке земље, или који су преставници појединих врста разних морфолошких облика, који се групишу по филиологији , по постанку (генези) или по којим другим особинама. Поменути имена: Конаоник, Жељин, Јастребац и Багдала, за тим: Морава, Расина и Блаташница, па рећи знати крушевачки округ, значи исто то као кад би неко чуо да у Ерушевцу живи: Коста, Живко, Јаћим и Богдан, Мара, Радојка и Бисенија, па да каже познаје крушевљане. ГеограФија не тражи гола имена, она тражи облике, тражи преставнике који дају карактеристичну Физиономију и узајамну зависност разних географских објеката. Конаоник, Жељин, Јастребац и Багдала јесу четири најразноврснија типа међу узвишењима, међу њима нема никакве сличности. Исто тако и три набројане реке немају ничега сличног сем нгго су воде. Али кад се узвишења карактеришу, а тако исто и реке, па се то двоје доведе у узајамну везу и генеску сагласност, онда већ излази јаснија слика крушевачког округа. На тај се начин лакше иамте имена и геограФија тражи ту резонску меморију. јер се тим начином геограФска меморија реконструише у стварну зграду, знање се. претвара у моћ, од апстрактности постаје стварност. На многоструке начине може наставник у географији развијати и богатити машту (фантазију) код деце. Треба се при томе само потрудити да дете од стварних објеката добије јасне преставе, а ове оиет везивати у појмове о појединим појавама; оне у почетку треба да су конкретне, на се онда прелази са њих на оне, које оно не може лако видети, али их логички може схватити и правилно замислити