Prosvetni glasnik

нросветнц гдасник

да добнје најаотребније иојмове о држ&вним уредбама., о грађанским иравима и дужностима својим; да се шракпгано и разумно уведе у знања и умења, која К.е му бити иотребна или као буду&ем земљораднику, или занатлији, или трговцу; да се особнта пажња обратн на физички развитак ученика, нонменде на телесно и војно вежбање, као н на естетично васиитање њнхово поименце: да им се развије укус за леиу књижевност, естетично читање и декламовање, иевање, свирање и игру. под 2. Обавезно учење за сеоску н ону варошку децу, која ће се одати занатима и трговпни, треба да траје најмање шест година. Према томе, истиче се пнтање о вишим пародним школама, под нменом 5. и 6. разреда народне школе, нижих занатских и грађанеких школа. Обавезно учењо за женску децу неминовно је, и треба га сматрати као другу ноловнну основе, на ко.јој ночива и развнја се народна образованост. Без упоредног образовања женскиња са мушкпњем, нн мушко образовање не може бити потпуно, темељно и нлодно. Пре шест година не би требало да полазе деца у основну школу, а да ли у шест или седам пунпх — зависи од свеколике развијеиости и спољашљих нрилика (напр. удаљеност дечјега дома од школе. по селима) будућега ученика, што треба лекар, учитељ н остали чланови школскога одбора да оцене п утврде. Према томе, не надазим разлога, да треба правити разлике у почетку полажења у школу између сеоске н варошке деце. Главно је, да се ногодн право време, кад дете треба да пође у основну школу. А ако се то не ногодн, онда, колико је штете од превременога — толико је и од задоцњенога полажења у школу ; јер незрелост се с-вети као и презрелост на физичком , ннтелектуалном н моралном развптку ученичком. под 3. Осповне гаколе, према свему лредњем. треба да су различно уређене, с погледом на разлику прилика у градовнма и у селима, као и с погледом на природу мушкога и женскога нола и познва. под 4. Та разлика у уређењу основних школа мора се огледати, више или мањо, на свима напред (под 1.) изложеним и истакнутим предметима, а нарочито на српском језику, на моралним хрнпгћанским, грађанским и друштвеним ноукама, као и на практичном увођењу у разуман рад и живот који престоји ученнку илн ученици. Врх свега тога, те разлике мора бити у свеколиком васпитању мушке и женске деце., што треба народна гакола особпто да развије и усаврши. под б. Све у том питању поменуте установе корисне су помоћнице народној школи, које или прппремају децу за будуће редовне ђаке основне школе, или јој матернјално иомажу да ју могу ноходитн и сиромашна деца, или разви.јају у њима поједине личне, грађанске и друшгвене врлине, илн накнађују оно, што је, било из којих узрока, пропуштено да. школа учини у своје време. Према томе, све ове установе, уз народну школу, најтоплије препоручујем. До месних прилика, пак, стоји : које од њих треба установљаватн поред појединих народних школа. Алн нма једна установа, која, службено, постоји поред школе, као саставни део њен. а која није изреком поменута у овоме питању, и може се подразумевати под оним општим и неодређеним „и т. д." Та је установа школска књижтгца. Она је до сад, колико је мени познато. у главном, била намењена и служила унапређењу и усавршавањг наставничког особља