Prosvetni glasnik

268

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

ковом. Наиме, настава Филозофије својим идеалним карактером, издижући се у крајњој линији изнад свега по.јединачног, чини да васпитаник г осети идеално у настави. Она за њега постаје пут, којим се његов дух високо диже изнад борбе за саможиве интересе до високе ку.ге, одакле ФилозоФИЈа посматра човечанске ствари озбиљно и без страсти. После овог ма.аог интермеца да пођемо даље. Горе смо казали, да ће ФилосоФска настава органски израстати из градива дотадашњих школских наука на тај начин, што ће полазити оданде, где су оне стале, узимати чињенице њихове и даље их обрађивати. Али то не значи, да она неће имати и своју самоеталну област исиитивања. Као год што настава практичне Филозофије, органски изЈ астајући из моралних принципа, који већ постоје у духу васпитаниковом, мора директно прећи на терен испитивања модерне Етике, и, тек служећи се методама ове може покушати да их санкционише г тако и овде имамо нешто слично томе. Надовезујући се даље на дотадање градиво настава теоријске ФилозоФије мора прећи на једно ново поље, које дотадање науке нису обрађивале, на поље испитивања Психологије и Логике из разлога, прво: што у васпитника постоји интерес и за питања из области ових филозофских наука, а друго и нарочито, ради иотиуности система , који ће обухватити све области људског сазнања 1 . Интерес ученички нарочито је упућен на питања из области Психологије. Изазива га и хуманистичко, и реалистичко и математичко градиво, јер све науке оперишу са психолошким појмовима. Ученик свакодневно, и у лектири, и у писменим саставима и из разних предавања употребљава изразе осећај, осећање, воља, љубав, мржња, страх, ужас, очајање, свест престава, појам карактер, таленат, топло, плаво, мало, светло, простор време и т. д. У области Л.огике интерес, истина, код њих није нарочито жив, али потреба за увођењем и ове наставе тим ништа не губи. Они свакодневно употребљавају изразе: појам, суд, закључак; затим: деФиниција, класиФикација, анализа, синтеза, индукција. дедукција и т. д. Па не само то, него се они свима тим методама још у школи слуме. Доцније пак, они ће их још више и чешће, као историци, правници, медицинари, Физичари, биолози, филолози у свима својим испитивањима, проверавањима, доказивањима, и т. д. употребљавати. Овај део ФилозоФСке наставе, коме би се морали дати нарочити часови, имао би дакле: прво да упозна васпитанике са природом и

1 Ово важи и за резултахе, до којих је, и у колико је дошла настава практичне ФидозоФије.