Prosvetni glasnik

286

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

које видесмо да су незгодни, јер ће се збирке и на даље уређивати без пдана и њихово снабдевање оставиће се слутају. Међутим ми мисдимо да ипак има начин да се једном те незгоде избегну. Он је у томе тто би се ангажовао Музеј Српске Земље. Дужност је Музеја да прикупља природнине из свих српских земаља и да их одређује и уређује. Заинтересованима је, пак, познато са колико се незгода имају да боре они који раде у Музеју. Он данас има мали буџет, једну незгодну зграду, мали број радних снага на које је пао сав посао у једној тако замашној установи. и, најзад, њему данас врло мало помажу и шаљу материјал они који су на.јпозванији за тај посао. С тога би ваљало Музеју свесрдно помоћи у првом реду ради његова главнога циља а ио том и ради снабдевања наших школа потребним збиркама, Али и кад би се све прилике у Музеју промениле, ипак, било много тражити од његових уређивача да поред свога главнога посла, уређивања музеја, раде и на уређивању школских збирака. С тога би, по нашем мишљењу, ваљало одредити један одбор од неколико стручних наставника београдских средњих школа, којн би имао најаре да утврди илан за јестаственичке збирке, једнак за све средње школе, а ио том да, у сиоразцму с уиравом Музеја Сриске Земље, одабира из Музеја све оно што у њему има из сјриских земаља а ио илану треба да буде застуаљено у збиргт. Све оно чега не би било у Музеју, односно чега нема у сриским земљама нити се у њима м.оже добити, та') би одбор набавио са стране одједном за све школе. Школе које ве% имају своје збирке имале би да их редуцирају, односно иоиуне, ирема заједничкоме илану, и на тај би се начин иостигла униформност у збиркама и збирке би биле застуиљене ирвенствено иримерцима из Србијје и Сриских Земаља. Не само у збиркама из природних наука него у оиште у наставним средствнма основне нам школе стоје свакако много горе од средњих. Данас ћемо и наћи коју гимназију са добро, или чак и одлично уређеним физитким , биолошким или минералошким кабинетом, али од основних школа, па и оних у самом Београду, сумњамо да има једне, која би могла показати сва наставна средства, потребна данашпој народној школи. Пок. Д. Путниковић у својој расправи Шта могу учитељи учипити за наставна средства, 1 која је читана и награђена на XIII Учит. Скупштини. наводи да је једном странцу, учитељу, од наставних средстава у београдским основним школама могао да покаже „по коју модерну мапу, рачунаљку руску, негде словарницу, штицу и шрајберове слике. Ништа друго". Отуда је он с пуно права могао у томе предавању рећи: „— и ако школовани људи знају и виде, да се без наставних средстава не може у основној школи радити с успехом, и ако нешколовани знају пословицу: без алата нема заната, ипак

1 В. »Учитељ« од септембра 1896 стр. 12 и даље.