Prosvetni glasnik

1032

НРОСВЕТНИ ГДАСНЖК

школа женска деца не раде глмнастику, али се и ту тежи овоме. Јер неке колеге нарочито траже, да се води рачуна о телеснои развијању специјално женске деце. Што се тиче д р у ж е њ а мушкараца и женских и њиховог у з а ј а м н о г утицања, искуства су уопште врло новољна. Како у мањим градовима мушка и женска деца иду заједно у основну школу, ово је сасвим разумљиво и у средњим школама и мушкарци и женскиње задрже сво.ју особеност. Тако у г / 3 случајева није оиажен никакав узајамни утицај. Женска деца су засебно у разреду и на игри, оие седе одвојено од мушкараца и ван разреда одвајају се од њих. У неким случајима намерно се одвајају од дружења. Али у већини случајева утврђен је повољан узајамни утицај. Тон дружења је неусиљеп, отворен, искрен, ириродан, другарски, миран. Тон цолога разреда постаје бољи: мушкарци бивају обазривиЈИ и учтивији, подстичу се на „витештво"; њихово частољубље и марљивост иојачава се добрим прпмером женскиња. „Има неке конкуренције између једних и других на корист свнх". По неки мушкарци се додуше љуте, што морају сами да оиазе марљивост женских и да чују, како се оне нохваљују: Опазило се то, да „су баш пајбољи ученици у одговорима кепмо уздржљиви", а то свакојако долази отуда, што су „женске жнвље и вољније за одговарање". Обрнуто, често женске прпмају поношто од тона и понашања мушкараца: на своју корист „оне губе претерану нежност", њихов тон постаје више као у дечака, а прича се, да оне, кад нађу једном „прави тон", према њему диригују целим разредом. На послетку колеге из мушких средњих школа исказују сами своје мишљењс о истакнутом питању. За примање жепских у мушко средње школе врло велнка је већина од њих. Од њих су многи за то без даљег ограничења; исто тако много њих мисле „да у мањим местима, где нема друге нрилике за образовање женскнх, треба даровиту н добро васнитану женску децу нримитн у мушке средње школе". Другима је свеједно, да ли има и женске деце, а оиет неки, додуше еасвим незнатан број, налазе да су женском децом снречепи у одржавању дисциплине и у избору наставнога градива. То се тиче нарочито оннх разреда, где пма женске деце у већем броју. У овим случајевина су за ограничено примање женске деце и то најдаровитије. Алп у већем броју случајева не само да се не вели, да женска деца отежавају наставу, већ нре се тврди противно томе, то јест, да су даровите женске драгоцено обогаћење ученичког материјала ; да су оне елеменат, којн ожпвљава, п умерава и наставнике као и ученике; да се „уздиже ниво разреда"; да су на поелетку неке земаљске школе чак и упућене на женску децу. Ради упоређења навешћемо овде бројеве према стању на дан 1. јануара 1911 године: На дан 1. јануара 1911. било је 128 (-(-8) мушких средњпх школа, у које су ишла и женска деца; само у 56 (— 8) завода није било женских. Свега је било 1077 (—Ј— 91) женске деце а 25 358 (-(- 1710) мушкараца; дакле округло на 25 (-)- 1) мушк рапа долази 1 женска. У впшим разредима било је 51 (—9) женска а у нижим 1026 (-[-100). КогезропЛегМ. $. <!. ћоћ. 8ск. "ШјгВ. М. Ј. П.