Prosvetni glasnik

1042

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

РгаиепђИсЈипд, ћегаивдедеђеп \ г оп РгоЈ'. В-г Ј. ^усћ^гаш, X. година, 1911., св. 3., 4., 5., 6., 7/8., Лајпдиг, Тајбнер 1 . „ГгаиепђИДип"" на нрвој страни своје треће свеске посвећује неколико речи прослави стогодишњпце рада (3. марта по новом) познате велике издавачке књпжаре Тајбперове у Лајппигу, код које излази и овај лист, честитајући јој и захваљујућн јој п са своје стране. Од чланака је на првом месту „ЗсЈшесИзсће (тутпазИк ипс! (1аз Леи<;8сће Тигпеп" од Ане Зикове (8кк). Најпре се наглашава значај телеснога вежбања н износе се и редом нретресају захтеви, којп се иостављају систему телеснога вежбања, коме је сврха здравље. Ту је прво утицај гимнастике на развитак н јачање организма, који утицај мора бити свестран, због чега шведска гимнастика саставља групе вежбања за сваки час (показано је којпм редом пду вежбања), тако да се вежбају сви органи, сви мпшићи п жпвци, држећи се при том кардиналнога правила, да се не сме узети ни једно вежбање, код кога се не може дисати дубоко и мпрно. Шведс.ка гимнастика мора дејствовати освежујућп и окрепљујући, а никада не сме умарати или сувнше напрезати. Еод вежбања у Немачкој пе постнже се свестраност, нарочито вежбања на справама служе само за јачање мншића у рукама и ногама, а мање за вежбање мишића трбушннх, леђних и мишића за дисање, од којнх су за женске особито важна вежбања трбупших и леђних мишпћа. Последнца једностраностн је рђаво држање тела, што може неповољно утнцати на плућа и срце. Немачка гимнастика пе. утиче окрепљујућн већ напрежући и умарајући. Сваки систем телеснога вежбања, коме је сврха здравл,е, мора пмати корективне особнне, како би се помогло телесним недостацима, па и анемији и нервозности, те да се лече,. избегава.ју или барем поправљају. Шведска гимнастпка на све ово обраћа пажњу. Корективна особипа шведске гимнастике састоји се у њеном строгом пажењу на облик. У сваком облпку вежбања тело мора заузимати такав положај, да свп упутарњи органп могу добро радити. У Шведској учптељи гимнастике и лекари раде руку под руку, док се то не може рећи за немачке лекаре. Немачкон гимнастиком не постиже се поправка држања, па чак пма вежбања, која не само не користе већ дпректно шкоде. Гимнастика мора имати један педагошки моменат и моменат за вежбање живаца, те да може бити васпптно средство. Шведска гимнастика је одлично средство за стварање нослушности, реда п нажљивости. А да тога буде, стоји до ваљаности наставникове. Од гимнастпчкога система тражи седаје релативно прост, те да се мозак. одмара после умног напрезања у другим предметима. И у том је шведска гимнастика испред немачке, која .је често врло компликована. У Шведској пема нарочитог спремања за угледни јавни час. Кад на крају школске године Краљ посетн централни институт, тада се баш ради програм последње недеље и све се подудара. Никада се не вежба ништа нарочито. На послетку, гимнастика мора имачи пржменљивости за све. Она мора бити нодесна за слабе и јаке, за жене и људе, за децу и старце, јер сви имају исто право на здравље. Ова подобност прилагођивања код шведске гпмнастике долазп од њене особине, да овако вежбање може ностуино појачавати. Тога нема тако код немачке гимнастике. Из овога се види, да је Зикова за шведску гимнастику, која је, како вели она, наука, док је немачка гимнастпка технички предмет.

1 В. Наш дриказ 1. и 2. свеске у »Просветном Гдасниву«, св. март—април од ове године, где је потнун натпис овога листа.