Prosvetni glasnik

63*

настава и култура

963

Г. Хекер, нарочито на то удара гласом, износећи .један веома похвалан обичај, института за глуво-неме, провинције Милаиеке. Сваке две године, управа овога завода, позива своје негдагање ђаке, у завод за време од 8 дана. Маја 1894. г. прпликом стогодигањице ове гаколе, 850 глуво-номих одазвало со позиву и међу њима било је и неколико стараца, који су били мимиком обучени. в Контраст, вели г. Хекер, између глуво-немих старога начина (мимике) и оних, који се служе речју, потпупо убсђује и изненађује, и сами ученицп опазплн су огромну разлику између ресиективних средстава, којима се служе при додиру с публиком, и све иде у прплог оралне мотоде". Каогод и основне гаколс, тако и заводи за глуво-неме, имају своје ненормалне (неспособне) заостале и непоуздане. Један глуво-нем ко.ји је јога нреко тога умно ограничсп, може ли научити да чита са усана? — Не можс, одговара г. Бровен. — И трећина од нагаих ученика таквн су. Г. Мази, са своје стране нзноси мигаљење, да са рђаво обдаренпма треба напустити оралну наставу. Г. Христијан употребљава н знаке поред читања са усана г да би олакгаао труд и посао ових бодника. Г. Куасар предлаже за њих мегаовиту методу. Г. Перини мисли, на против, да читање са усапа треба да се предаје свима глуво-немима. А и ми смо сами изнели разлоге и Факта, ко.ји нас наводе, да мислимо, да свако дсте, лигаепо слуха, ако је само подвргнуто трпељивој и издржљивој добро руковођеној настави, може да схвати идоје које су у домагаају његове интелигенције, њнхов говорни израз (изражавање говором) и писањем. Оно гато доприноси, да су границе наставе скученнх глуво-немих веома уске, то је много мање стварни (материјални) начин изражавања мисли (знак, писмо нли реч) него ли мисао сама по себи, са целом пратњом апстрактних операцпја, које собом повлачи. Било да су у питању мали глуво-неми, или да се тиче оних, који су знали да говоре, а који су оглувели у зрело доба, проблем наставе читања са усања у извесном погледу, поставља се на исти начИн, а у другом погледу и на различан начин. Г-ђа Ма1коИ нарочито, а и г. Будеп и 81;огу изложили су случаје оних који су остали глуво-неми у зрело доба. Закључак Од оснивања овога „ВиПеип-а" многобројна пнсма која смо добили од нагаих колега Француза или странаца доказују нам, да је била срећна идеја гато смо изабрали читање са усана, као предмет нагаег првог саветовања: