Prosvetni glasnik

958

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Рид је изнео резултате својих проучавања приликом катастроФадног труса у Сан-Франдиску. Саопштеље пропраћено с највећим интересовањем. Поводом последње две расправе отворила се дискусија. коју је отпочео Олдам. Он иаглашава да се раније и он сам носио идејом, да трусови наступају услед наглог пражњења раније а постепено нагомилаване потенцијалне енергије. Међу тим у току последњих година појавиле су се врло тешке сумње ирема таквој идеји, а на место тога учинила му се погоднијом друга једна хипотеза, да ма какав непознати узрок може тренутно произвести ту велику потенцијалну енергију. Он тога ради жели да скрене пажњу својих колега на једаи неоспорни Факат. Еад је год могао упоредити геодетска посматрања на терену после и пре каквога потреса, увек. се уверавао да је наступала елевација терена, што указује на егзистенцију извесне експанзије, а не само комнресије и дисторзије земљишта. Велики трус у Сан-Франциску даје можда најјаснији пример, јер је несумњиво утврђено да је сада калиФорнијска обала дужа око 10 метара, но што је била за последњих 50 годипа. На завршетку он препоручује будућим испитивачима, да имају на уму, да постоје две оправдане хипотезе о узроцима сеизама с тога треба брижљиво нроучавати сваку од.њих. Одоне је саопштио резултате својих нроучавања о динамичкој одредби модула еластичности стена. Он је том приликом приказао и свој апарат, којим се служи при тим одредбама, а уједно и аналитнчку методу Уа одређивање модула, изведену на основи проучавања г. Л.ове. Инструменат је врло добро смишљен и врло је просте конструкцнје. Уз своје саопштење извршио је и неколико екеперимената, који су врло пажљиво пропраћени. Кнез Галицин је похвалио ту отшђиналну методу и изјавио је жељу да аутор настави и прошири свој рад по тој чисто динамичкој методи. Како та проучавања воде ка тачнијем познавању проношења сеизмчиких таласа кроз разне слојеве земљине, што је од предсуднога значаја за последице развоја трусне енергије у некоме месту, поставља питање: не би ли било пробитачно да централни биро предузме на себе таква проматрања. У исто време скреће пажњу аутору на то да једначине, помоћу којих он израчунава брзину нростирања еластичних таласа, нису потнуне, и у оном облику како их је Одоне навео, важе самб код линеарних средина иростирања. Међу тим за средине од три димензије треба унети и две константе еластичности. Одоне изјављује да је овим желео дати само општи карактер својих проучавања; међутим добивене брзине могу се врло лако кориговати, јер их, усвојивши константу Поасоновог КоеФицијента, нросто треба помножити истим чинитељем.