Prosvetni glasnik

НАСТАВА II КУЛТУРА

961

Тид је саопштио своје мишљеае о конструкцији ходограФа, које је завршио иреддогом, да Цеитрални Биро, користећи се нарочито одабраним трусовима, узме на себе дужност о усавршавању ходограФа. Кнез Галицин истиче особиту важност тога нитања, али налази да том дужношћу не треба оптерећавати особље централног бироа, које је и иначе претрпано пословима, нарочито још и с тога што се због саме суптилности тога питања њиме требају бавити нарочито стручњаци, који знају потпуно његову садржину. Ну има и других тешкоћа, а не само чисто техничких. Учинити целисходан избор нарочитих трусова, значи без сумње, узети за основу само оне, чији је епицентар сасвим тачно одређен, а чцји би хипоцентар био врло малога пространства да би се могао сматрати као геометриска тачка. Исто тако и сама дубина повлачи извесну корекцију, која се не може занемарити, а нарочито у пределима, који су најмање затресени. Сем тога, намери да се усаврши ходограФ истиче се велика препрека и у томе, што је доста компликовано правило о израчунавању положаја епицентра, нарочито кад се узме у обзир, да каткад, мада је први покрет нрецизно одређен, максимум наступа одмах после неколико секунада. Па и сам тај епицентар да ли је сталан? Поред осталога, из проучавања Розенталових, познато је да се спицентар помиче дуж тектонских линија. Још даље, ту долази у питање и сам правац одакле долази потрес: да ли сеизмички таласи пролазе кроз какву низију или кроз планинске системе, и у опште у питању је цео пут који је прешао неки удар. Тиме се долази до питања о сеизмичким зрацима и на тај се начин наилази на читав низ препрека, које утичу на вредност ходограФа. Да би се могао конструисати савршени ходограФ за земљину површину требало би пре свега знати пут сеизмичких таласа кроз земљину унутрашњост : ту се пак наилази на теори .ју. И најзад, крај свега овога ваља још и то имати на уму, да свака врста таласа, сасвим природно, има свој нарочити ходограФ. Тим поводом .је и Ђихерт изложио извесне резултате својих проучавања о ходограФу. По њему, ходограФ са Физичкога гледишта не представља криву непрекидну линију. Изван сеизмичкога екватора, сматрајући епицентар као пол на извесној даљиии епицентралној од око 13000 км. доспева у опште врло мали број таласа. То значи, да језгро земљино, делујући у неку руку као препрека, спречава претходне таласе на извесној СФеричној даљини од епицентра, да пролазе кроза њ. Могло би се рећи, да се из земљине унутрашњости реФлектује на ходограФ као нека сеизмичка сенка, која на тај начин прекида његов континуитет. На супрот томе, познат је приличан број случајева, да се ходограФ протеже до околине антиепицентра. Факат, да та последња грана курбе тече скоро паралелно са апсцисним осама, овлашћује нас да је сасвим поуздано можемо продужити до саме антиподне тачке хипоцентрове. Изван сенке, на епи-