Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУДТУРА

963

корелације са дужстном таласа. ТПто се пак тиче утидаја дубине на облик ходограФа, о томе питању ииа проучавања теориских и експерименталних. Кад је дубина коначна, први елеменат ходограФа у место да се одваја од ночетка апсцисних оса. поклапа се са њим одређујући на тај начин тачку инФлексије. ХодограФ неких трусова, ко.ису добро проучсни у околини епицентра, у ствари и показује такву инФлексију. Када би било могућно Фиксирати чак и само место, што је ирактички још увек врло тешко, онда би смо у томе имали врло просто средство за израчунавање дубине. Чинилац пак, који зависи од врсте таласа, сразмеран је са квадратним кореном епицентралне даљине од инФлексионе тачке. Изван доста малог епицентралног одстојања утицај дубине на ходограФ постаје готово неосетан. — ШгЈстер скреће пажњу на то, да се увођењем диеперзије проблем веома јако компликује и већма отежава решење. Пре свега, мења се брзина простирања и у место изолованих зракова треба рачунати са брзинама група. За тим пита, да ли се сматра за иотврђено да су неки таласи прошли центар земљин, или су то просто таласи, који теку површином. На то се питање, по његову мишљењу, данас не може одговорити. — Рид изјавлјује, да већ има добрих проматрања до епицентралне даљине од К0° и да је врло важан елеменат за усавршавање ходограФа прецизно одредити моменат потреса у самом епицентру. — Вихерт је у вези са Шустеровом напоменом, објаснио, да одиста постоје површински таласи, т. зв. Релејгови таласи. Што се пак тиче момента иотреса и дубине хипоцентра, о томе постоје проматрања са доста мале површине око епицентра. Рицо наводи неповољне резултате таквих проматрања јер су наЈближе станице до епицентра биле удаљене на неколико стотина километара. С тбга препоручује експерименталну сеизмологију и посматрање сеизмограма експлозија и пада великих маса, као што је скоро то извео г. Минтрои. Кевешлигети је мишљења, да "проматрања момента приспевања таласа вештачки нроизведених неће много помоћи овој ствари. Што у опште постоји инФлексиона тачка у ходограФу, или што је готово исто, основна сеизмолошка једначина, којом се одређује косинус угла емергенције као количник праве и привидне брзине — показује, да та привидна или површинска брзина простирања постаје бескрајна кад у близини еиицентра дубина хипоцентра постане коначна. Због тога таласи доспевају једновремено у датоме кругу, што се слаже са познатим Фактом о Формирању конуса експлозије. Ђихерт је мишљења да се овакво тумачење може усвојити. После овога председник је захволио свима говорницима што.су својим резултатима разјаснили овај врло интересантни проблем. Дискусија је завршена резолуцијом, коју је предложио Рид: да се централном бироу стави у задатак проучавање времена простирања трусних таласа, да би се могла омогућити прецизнија конструкција трансмисионе курбе.