Prosvetni glasnik

232

ПРОСВЕТИН ГЛАСНИК

као засебно издање Академије. 2. Раснисан је нов стеча.ј за награду до 1200 динара у злату из ове задужбине за најбољи спис из сриске филологијс, географије или етиографије у оиште. Списи који конкуришу морају одговарати просечној вредности радова у Академијиним издањима. Награђени снис треба да изнесе 6 штамнаних табака, а писцу се награда издаје кад поднесе Академији 50 нримерака наштампаног списа. Награђени спис може и Академија штампати у својим издањима, али писад не добива тада и хонорар сем одређене му награде. Писац је дужан наштампати награђено дело у року године дана, иначе губп право на награду. Списи за ову награду, који не смеју бити гатампани, подносе се Академији до краја дец. 1912. 3. Расписан је стеча.ј за награду од 650 динара из Задужбине Милоша Ж. Петровића за најбоље оригинално дело из области историјских, литерарних или моралних наука. Спис треба да изнесе 6 штампаних табака а подноси се Академији до краја децембра 1912 год. Писцу се издаје награда, кад ноднесе Академији 50 наштампаних прииерака награђеног сниса. 4. Према реФерату академика председника г. Ст. Новаковића о хартијама пок. д-ра Николе Крстића, које су биле под печатом до 12. јануара ове године, одлучено је, да се заведу у Архив Академије, иочем се ништа од њих не може штамнати. Главни годишњи скуи Академпје 6. Фебруара ове године : 1. Утврђен је буџет Академије за 1912 годину, по коме је предвиђено прнмање и издавање на 125.241-09 динара, рачунајући у ову суму и приходе Крстићеве и Радивојевићеве задужбине, с којима Академија слободно располаже. 2. На предлог Председништва измењена су правила Дучићеве Задужбине, да се и награђени сииси из ове Задужбине могу штампатн у Академијиним издањима и да писац награђеног дела губи право на награду ако дело не штампа у току године дана. 3. За секретаре стручних Академија за 1912 годину иза.брани су: г. г. С. Урошевић за Академију Природних Наука, Љуб. Стојановнћ за Академију Философских Наука, Јов. Н. Томић за Академију Друштвених Наука н Стеван Тодоровић за Академију Уметности. 4. Изабрани су за нове чланове Академије: г. г. Андра Стевановић , досадашњи дописни члан за редовног члана Академије Уметности; Михаило Пуаин, проФесор Универзитета у Њујорку за дописнога члана Академије Природних Наука,; д-ра Ђуро Шурмин, проФесор Универзитета у Загребу и Јан Роз■вадовски, про®есор Универзитета у Кракову, за дописне чланове Академије Философских Наука; Тад. Смичиклас, иредседник Југословенске Академије Знаности и Уметности у Загребу и Ернест Денис, проФесор Универзитета у Паризу, за дописне чланове Академије Друштвених Наука; и Иван МештровиК, вајар за дописнога члана Академије Уметности. 5. Уважена је оставка г. д-ра Живојина Ђорђевића, ванр. проФ. Уннверзитета, коју је поднео на иоложај дописнога члана Академије Природних Наука. Етнографски Одбор имао је састанак 14. Фебруара ове године: 1. Прима се к знању одлука Председништва Академије, да се у будуће сви радови који у главном говоре о насељима штампају у „Насељима". 2. Према реФерату г. д-ра Тих. Р. Ђорђевића примљен .је за ЕтнограФски Зборник рад Стевана Тановића: „Обичаји у Ђевђелији", и редакција овог рада поверена је г. Ђорђевићу. 3. Г. др. Тих. Р. Ђорђевић приказао је своје дело „0 занатима и еснаФима у Србијн", које је израдио по архивској грађи. Почем је ово дело велико, Одбор је одлучио да се оно штампа заједно са Упутствима г. Ђорђевића за прикупљање грађе о занатима и еснаФима у нас, као једна књига Етнографског Зборник а. 4. Према ре®ерату г. д-ра Тих. Р.