Prosvetni glasnik

434

иросветнн г.1асник

нскрена радосх што впди да су Француски системи нашли одјека и са ове н са оне стране океана. Првглед аериодичних туђннских часопнса у Енглеској, Амернцц,. Пемачкој. Прик аз књиг а: Т.е ТћеМге сГа ијоиг<Гћт, Ап<;01ое Вепо181; Те& т&Игез с1и готап гизае сопГетрогат, бег§е Регзку; Пе Рапигде а Запсћо Рапда, ЕтИе О-ећћагк; 1,а Аоисеиг &е тоте, МагсеПе Ттауге; СаШоп ећ ТШ, Иегге МШе; Тгогз реШез ђеЛез, М-те Нићег!; Воиг§т.

С. ТУадпег — Се ^и'М ГаиЈга {оијигз стр. III, 292 Агтапс! ОоНп, Рапб, Цена 3'50 ®р. (Свршетак). У глави трннаестој — Опроштај — поетавља разлику између поклона и онроштаја, па вели: опроштај не пориче ни нравду, нп одговорност ни погрешку. Би ли и могло бити онроштаја, кад не би имало шта да се онрашта? Опроштај не пориче казну, испаштање, нотребне санкције. Ништа нпје различннје од некога дела него друго дело које му по снољашвости личи. Два шамара, два миловања, два убиств , две крађе, две увредљиве речи, све једнаке но Форми, могу у основи припадати тако различнпм категоријама, да између њих постоји само привидан однос. Међутим, има једна правда која је одиста слепа, која хоће а,а зна само за бруталан Факат. Та правда убија. Она се не може применнти јер по њој не би било ни породнце ни пријатељства, Све иамтити, аазити на све?, никад ништа не пропустити ни заборавити — то је поступак којн ствара паклен живот. Еад човек и друштво не би умели праштати, то бн било на њихову највећу жтету. Тиме нећемо да заступамо укидање одговорности. Заступати неодговорност значи заступати пронадање. Али нпак не заборављајмо да у свакој кривици има и несреће, у свакој заблуди има и незнања. Поред прекора,. осуђивања, строгостн, треба увек да има места и за поправку. Репресијаније никад ништа ноправила. Она личи на хируршку операцију са нечистим пнструментима. Никад не треба бити чистијн но кад ностајеш судија. Боље је 3 пут опрати се но једанпут, мпсли добар хирург: његова врлина је чистота. Ко год то заборавља у области правде јесте сејач микроба. Треба и у самој казни да се осећа опроштај. Никад не треба напустити једног човека ма какав да је, но се надатн да ће оздравитн, до последн>ег даха. На жалост, наука о нашим моралним болестима, о слабостима и нашнм пороцима није довољно распрострта. У наше суђење се меша сувише слепог незнања. Ретко је да човек уме поступатн како треба са оним који га је увредио, ма каква била увреда. Међутим поред рђавих, пезахвалних, без срца, има добрих људи који чине зло. Јер добар човек није онај који нема себн нншта да пребаци. Он је вољан да чини добро, али је могао погрешити и уме то да призна. Он не измишља ни причу_ни какав филозофскн систем да се оправда. Тих људи има много, онн су у већини н међу старцима и међу омладином. Шта ће бити од вих у многоме зависи од начина, на којп се са њима поступа кад учине погрешку. Ако се поступа правилно, онн се поправљају, иначе не. Човек који сам себе кори н труди се да се поправи кад му ви пажљиво изнесете зло које је учинио, буни се, брани па чак и напада кад га опту-