Prosvetni glasnik

452

прооветнп гласник

научног разлагања о полној незрелости и неуџућености наше младежи, иисац овако завршава свој чланак: С тога је неонходно да нолна област човечанског бића буде нредмет подесног васпитава, тим пре, што животно искуство ноказује, да одсуство овога васпитања доводи младо биће дотле да се оно позна са свима поједпностима полнога живота обично из случајних нрича својих, често већ морално покварених, другова, из посматрања домаћих животиња и томе слично. II Народно иросвеКивање —- 0 идеји Св. Саве, — Говор г. Ј. Миодраговића, управитоља Светосавске вечерње школе о школској славп 1912 године. Беседник изпоси значај Св. Саве за наш просветни и културни рад и вели да је међу нама много пропало од онога што је он још засновао. Затим износи рад Друштва Св. Саве и значај друштвене школе, којој је г. Миодраговић и сад управитељ. Педагогија као наука — Д-р Паја Радосављевић — превод Ал. 3. Јовнчића. — Писац обара тврђење да педагогија ннје наука и на крају свога излагања вели овако : Педагогија 1е независна наука и као таква мора да обухвати ове проблеме: A) Дечју психолошку прнроду и његово развијање. (Индивидуална иедагогија) Овде нам је потребан шпрок појам детињства. Пошто дете, нли боље рећп ђак, учп „уводне знаке еволуционарне мисли на иољу људске душе" (6. 8. На11), модерна педагогпја треба да буде биолошка педагогија, или као што Леј каже у својој „Ехрептеп1е11е РаДаиодИс" (1905, страна 105) „31е ПП188 сЦе па1ига1е шн1 зог1а1е 8еИ;о <1ог Мо1о§18сћеп Гећепв^ететзсћаК; §1е1сћ2еШ§ ип<1 §1екћта881§ ћеасМеп" (она мора једновремено и равномерно узети у нризрење прпродну и друштвену страну биолошке животне заједнице"). С тога педагогија као наука има брижљиво да проучава: I Периоде и ступње развптка и растења (Биолошка иедагогија) II Разлику између детета и одраслог; ирнближавање дечјег умног п фпзпчког типа ирема одраслом (Школска антроиологијај III Не дете, уонште, него дете у школи — ђачко место у школском раду. (Експериментална иедагогија) 1. Анализе разних умнпх напредовања. 2. Повољне или неновољне унутрашњо и спољашње услове за рад. 3. Технику и методе умног рада (Економично учење). 4. Однос између учениковог рада и школе (Хигијена домаћег и школског рада). 5. Проучавање ученикове осећајне и вољне његове природе (Развпјање ученикових идеала, практичних задатака, моралног суђења итд.ј; Б) Методи учења и васнитања (Ексиериментална дидактика); B) Поучавање о материјалу и средствнма (захтеви логике и нсихологије заслужују овде највише призрења). Ту имамо да положимо научне темеље за излаган.е школских предмета у уџбеиицима (Школска ме.тодологија); Г) Органпзацију школа (Практична иедагогија); Д) Ерајње циљеве наставе (На.јвиши задатак: етични и естетични.) (Философија васиитања); Ђ) Однос између детета и разних ступњева човечанства, или одпос између друштва и школе, државе и куће (Социјална иедагогија). Данас постоји неодол.ива потреба за критнчно и систематично нзучавање недагогије као науке. Ово неколико речи има да нослужи само као увод.