Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАН.К

40б

исиод села Д. Комарида. Најзад, изнад потока Кукара у долини реке, налазе се, у микашисту, магнетитске појаве. У потоку Пишљаку, Кусјачи и код извора на Псодеру пробиле су кроз ове шкриљце дебеле жице једног пропилитског риолита. Најзад, док смо у долини реке Осанице, ваља поменути и ово: на одетојању између Главице над Багрданом и пута који из Д. Комарица. води у село Кијево, терен кристаластих шкриљаца прелази на леву страну Осанице само толико, да образује десне стрмене литице дуж долине реке. Даље од тога, на север, простире се Терцијар. Међутим, више поменутог кијевског пута кристаластп шкриљци простиру се и даље на север, образујући дуж Јабучке Реке и Лененице узан појас који, преко Шупљаје код Бадњевца, прелази донекле и на леву страну Лепенице. Терен кристаластих шкриљаца: микашиста, анФибол. шкриљца, кварцита и мермера, који чини северне падине Црног Врха, пролази од потока Пишљака на исток и преко Ведиког Поља снушта се у слив Рачничке Реке. Овај део терена интересантан је са два гледишта: прво, што се у шљунковитом речном наносу налазе крупни и ситни валугци илменита и рутила, притчице дистена и зрневље црвеног граната; друго, што су овде кристал. шкриљпи прожети жицама гранита и пропилитског риолита. Црновршки кристаласти шкриљци простиру се на исток до моравске равнице. Они се овде могу пратити од села Рибника, ниже Јагодине, до северног краја села Брзана. Изоловано острво, кристал. шкриљаца, Зебица на источном крају роготске шуме, и нознатна партија амФиб. шкриљца ниже жел. станице Љшово, стоје као северне нредстраже великог црновртпког масива. У овом дугачком, но врло узаном, појасу кристаластих шкриљаца, који су, у главноме, испољени само на литицама, које се на поменутој дужини спуштају врло стрмо у моравску долину, налазимо поглавпто разне врсте микашиста, с гранатом или без овог минерала, амФиболског шкриљца, кварцита, гнајса и мермера. Слојеви су јако поремећени и убрани. Најзад, на северном ободу овог терена кристаластих шкриљаца, који се, као и источни обод од Багрдана до северног врха села Брзана, геограФСки потпуно одваја од Црнога Врха, издиже се изнад Баточине купасти вис Стражевица. Ова је на врховима својим образована од белог мермера, а ван тога, на косама које се спуштају у долину Л.еиенице и дериватним рукавима иду иреко села Жировнице до ман, Гричарице, испољени су: микашист, амФиболски шкриљац, кварцит и мермер. Код села Градца један појас мермера упрскан је густо врло крупним и правилно развијеним призмама тремолита.