Prosvetni glasnik

932

просветни гласник

грешку вихову одмах приписивати у грех семинару, већ обраћати пажњу на своје младе наставнике и згодним начином казати им, шта желе да буде другачије. Излагање своје Н е ф завршује у уверењу, да нема бољега џута за снрему наставничких кандидата но што су педагошки семинари у гимназијама. Сем тога он мисли, да је старешина Вилхелмове гимназије у Минхену у свом семинару створио угледан завод. Ради лакше и удобније употребе књизи је додат регистар. Завршили смо кратку слику рада у педагошким гимназиским семинарима баварским а уједно и приказ НеФОве књиге о њима. Ако је наше излагање можда и непотпуно, ипак, надамо се, из њега се може увидети, да и једно и друго, и гимназиски педагошки семинари и НеФово дело заслужују пажњу и свих оних, који раде у нашој средњој школи и за њу. Милив. Ј. Поповик. * Професорско здравље — На конгресу одржаном приликом двадесетогодпшњине универзитета С1агк д-р \У. 8та11 из Вашингтона говорећи о корисности истраживања о школској игијени, привукао је пажњу својих слушалада на једно важно питање које и нама и њему изгледа да је врло често остављено у потпуној тами. Нарочито је нагласио околност да многп проФесори трпе од нервозних болести, а из тога опет произлази за многе од њих последида да су пуни нестрпљпвости и да су раздражљиви. Посигурно да је морална штета тпм проузрокована деци огромна. Било бн спасоносно да се учини научничка анкета о здрављу проФесорском, да би се тако открила велпчина зла, и да се тачно нађе природа болести које проузрокују код оних који друге уче умор од њихове проФесије. Истпна код Американаца је знатан број проФесија међу женскињем, те оне нарочито трпе са овога зла, али има много и људи проФесора који су им иотпуно једнаки. Право бп било кад су у нитању проФесори учинити ма што за спасење њиховога здравља, или што је још важније отклонити све рђаве утицаје, што више вреди него ли га лечити кад већ једном попусти. * Математичка настава — У енглеском часонису Е<1исаНопа1 ТЧтез има чланак под горњпм насловом који означава ренесапс који се чпни у Енглеској у математнчкој наставп. Учињени прогрес приписује се бољем избору градива које се предаје, и нарочито још тачнијој и савршонијој методн у примени научног градива. Математика се више не сматра као чисто вежбаве памћења п резоновања; доиста, на свима научним пољима математичари чине све то веће и веће услуге; математика постаје нарочито примењена наука и престаје више да буде чиста интелектуалва игра. Тако исто интекторп и проФесори су сагласнп да се из програма нзбаце многе некорисне ствари, а да се при том задржи само оно што је битно, суштаствено; ученици, који се досад плашили чисто апстрактних наука, ннтересују се све то внше за .једну дисциплину, чију су корисност у стању да сами утврде; напослетку, иродро је нови живот у све гране математичке наставе, јер са Формалне културе засноване на дедуктивним методама, нрешло се на пндуктивну науку, на личну инвестигацнју, и на том путу сусрело се са убеђењем и охрабрењем која искачу као искрице из победничке нримене.