Prosvetni glasnik

НРИКАЗН И ОЦЕНК

111

Под натиисом „Ветегкш1§еп гиг ЕгтсеНдагипд 4ез Кге1зеб Лег 1а1;о1п1бсћеп 8сћп18сћг1Лз1е11 ег" од др. Оскара Рикерта расправља се и застуна већ чешће претресани предлог, да се прошири круг латинских аутора т немачкој средњој школи. Како се ово тиче нарочитих прилика тих школа, нећемо се задржавати код ове расправе, која је на гаестом месту у свесци, што је разгледамо. На седмом месту директор Авг. Бере (Ваћге) расправља: „\У1е коппеп <Ие (;есћш8сћеп Расћег тећг а1з ћ1зћег <1ег азЉеМзсћед ВПЛипд Дег 8сћи1ег с11епз<;ћаг §етасМ -»ег<1еп? К За последње три четири десетпне година много се што шта изменило, поправило у школском послу, нарочито у техничким нредметима, и ова промена у вези је са привредним полетом пародиим. У овом покрету са разних страна чуо се и свуда је зкиво одјекнуо и узвик: „Више уметности у школи!". Алп све тежње за поправком имале су ипак једностран, утилитаран характер. Велпке техничке школе тражиле су другачију припрему и тако се усавршила и настава из цртања. Из потребе за чвршћањем и развијањем телесннм добила је гпмнастика више уважења и цењења. Па пнсање је обраћена већа пажња, јер је оно потребпо за трговпну. И ручни рад .је више узет у наставу, јер се у њему видела добра припрема за свакојаке техничке и уметничко занатлиске иознве. Тако су се пстакли технички иредмети; али у почетку није се оиажало ни признавало, да они могу допринети опгптеч, дубљем образовању. Напослетку се ипак увидело, да они у великој мери утичу на ум и душу ученика, да им не само доносе користи за доцнији живот и позив, већ и да чине плодним дух њихов и пре свега етички на њ утичу, развијајући уметничко осећање, те се с тога и морају више но до сада узети у службу естетици. 0 овом је много писано и говорено нарочито на разнпм скуповима, а писцу је светска изложба у Брислу дала иовода за расирављање овога предмета. Према оном што је видео и научио нарочито на овој изложби, а. раније је посетио и изложбу у Паризу 1899. и 1900. и у Св. Лују 1904. године, а у вези са својим искуством, писац хоће да покаже, како се технички предмети школски могу употребити за естетско васпитање ученичко. Ту су у првом реду цртање и певање, а затим и гимнастика, игра и спорт, цисање и ручни рад.' Писац се задржава редом код сваког од ових предмета, па онда показује, како се могу спојити међу собом поједини предмети. Тако је пре свега корисно спајање певања и гимнастике, по нарочитој методи, која све покрете људскога тела ритмички изводи а уз пратњу музике. А п спорт се може барем унеколико спојити с музиком. Гимнастика може утолико потиомоћи цртање, што оспобљава, да се можемо послужити обема рукама. Тешње је и многостручниЈе спајање немачког језика и цртања, јер се нрочитане песме могу илустровати на часу цртања и с друге стране сликама потпомоћи јача и живља цредстава радње у песмама и причама. Ово се може прпменити и код наставе туђих језпка, којој може помоћп и певање ; њој може бити од користи и сама гимнастика. Већи значај има спајање цртања са наставом из природних наука. Исто тако земљописна настава. може се обогатити цртањем. После овога писац показује, како треба радити у настави техпичких предмега и у којим разредима. Затпм говори о наставним средствима за технпчке предмете и онда о оцењивању ученичкога успеха. Није проиустио учинитп напомену и о спреми за наставнике ових продмета, и напослеткт износи своје мишљење о том, зашто и како се може уздпћн значај техничким предметима. Цела расправа написана је симпатично и чита се лако и лепо.