Prosvetni glasnik

222

ИРОСВЕТНИ ГЛАСДИК

вање није, уосталом, крај лшвота који Американци цене, њих одушевљана идеја да помотну и уделују у народном добру. Код нас, веле Америкапци, срамотаЈ је умрети богат. За ово су најбољи доказ упиверзитети, које богато помажу, и ла које у исто доба лолажу најлепше своје наде. — Јавии живот у Сједињелим Државама почива на. овпм двама нринципима: слобода и јединство, сад и увек. Љубав прома слободи испољава се овом жељом да се осигура свакој индивпдуи у Држави, свакој Држави у (Савезу, сопствени-аутономпи жпвот. Дух овога либерализма онет најбоље се очитује у. оној верској толеранцији „У нашој срећној земљи, слобода и вера су природпи савезнпцп, и иду, руку под руку, заједно ка бољем." Слобода и вера су две лриродне и моћне силе, нека се труде да не ослабе тукући се, нека се дакле уједине зарад добра свију. Америка, уосталом, не зампшља да у интелектуалном и уметничком свету ствара из ничега; јединственом активношћу, методом, примчивнм духом, својом брзом схватљпвошћу, она асимилује све што јој као најзнатније пружи стпрн свет. Дух којим она скунља толике књиге у својим књижнпцама, толе , о инструменте у евојим лабораторијама, што нозива толике стране чувенс проФесоре на своје универзитете, тај дух никако није воља за подражавањем. Не може бити речп о њој да хоће у евронску школу. Напротив, она хоћо да присвоји, не мењајући их и не излажући их, све креације, све што је ве.шко, у целину много већу, која се приближава што је више могућно идеалу: унпверзално дело човечанства. — Друга тачка Вои1гоих-овог говора систојн се у томе да истакне особине Францтског народа, и да га што већма лрпбллжи америчком. Код Француза оп парочито истиче култ разума, култ природних осе^аја, чему се нридружује осећај и љубав нлеменитости. Одушевљавати со принципом нравде, прпхватити ствар потиштених, па бпло то п на своју рођену штету, тражпти најплеменитије, најтеже, најидеалније задатке и предано их исцуњаватп, не питајући за свој личпи пнтерес, за славу и част имена, зарад добра човечанства, ето, те су амбиције, кадшто дрске, остале живе у срцу оних чију историју претци називаху Сеа1а ПеГ рег Ргапсоз. — Изневши овеко одлике и једнога и другога народа, Вои(;гоих палазн додирних тачака у мисли америчкој и мисли Француској. Са обе страно исти демократски дух, лсто осећање о човечјем достојанству, иста љубав према политичкој слободи и лрема принципу народног суверенптета, исти укус према природном, усрдном и ирема простоти у одликовању, исто паштење за крајње идеале човечанства. Путови су кадшто разнолики. Америка схвата идеал човечји као синтезу, а Француска опет као врсту креације; амерпчка идеја човечности је толпко богата колнко п могућиа, Француска пак нма за садржај облик човечје природе најчистије и пајвише. — Оба народа теже да задрже свој интегрптет у свом ходу, али ипак за то они се разумеју, и узајанност њихова учппиће да ће владати светом. Сељанов аозив и школа. — Извод из извештаја Бг. Еттапие1-а Ј.аћа1-а. Две су ствари које веома интересују свакога умпог Француза: опадање у црираштају и одрођавање сељаково од зомље и земљорадње. Овим другнм нитањем бави се и овај извештај. Фраицуски сељак, баш каогод и наш српски, тражи згодну прилику, па да остави своју земљу и да се посвети ком другом послу. 0 томе се имало података у врховима, п да би се то, колико толпко спречило, покушало се да се сељаку изазове љубав нрема његову месту и околини на тај начпн, што се наредило да се у основнпм школама, при изучавању народне историје. парочита пажња скрене на покрајинску и још и на меслу историју. Успех .је био мали, јер се често није имало материјала, а, сем