Prosvetni glasnik

168

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и апстрактно сазнање. Иод интуитпвним са лгањом имамо да схватимо констатовањс једног објекта онаквог како је он нваосредно дат; нод анстрактним сазнањем пак ииа да се разуме коистатовање једног објекта онаквог какав је он по себи, па било да је таЈ објект неносредно дат или не, бидо пак да он никад не може бити дат у иекуству. Ове се две Форме сазнања разликују у главном по томе што у првом елучају (код интуитивног сазнања) објекаг који со сазнаје и психолошко средство којим се сазнаје (психички супстрат логичког појма, психички појам) падају уједно; код апетрактног сазнања они су пак одвојени. Овај Факат гарантује супериоритет апстрактног сазнања над интуитивним. Али између интуитивног и апстрактног појма мора да постоји парциелни или тотални идентитет : у овом другом случају постаје просто слика сећања апстрактним појмом и то на тај начин што јо.ј се ирида Форма општности. У колико пак један апстрактни појам више одстуна садржајем од интуитивног у толико је он апстрактнији. Ако ја имам пред собом интуитивну слику црвенога квадрата одређене величине, онда се или та слика односи на један одређени објект и тада имам интутнван појам или јој се пак може придати Форма општности и она се онда односи на бесконачан бро.ј црвених квадрата одређене величине, у ком случају имамо апстрактан појам. Ако пак сада апстрахујемо од које његове особине; н. пр. од одређене величине онда ће он обухватити иод собом све црвене квадрате ма које величине; ако. би пак ишли даље и апстраховади и од облика онда би тај појам обухватио нод собом све црвене распрострте објекте; апстрахујемо ли и од распростртости онда добијамо још апстрактнији појам који обухвата под собом све црвене објекте: обим појма расте дакле са опадањем његове садржине. Ова способност нашег мишљоња да дође до апстрактних нојмова који су нарцијелно идентични са интуитивним појмовима, омогућава да је апстрактно сазнање богатије садржајем од интуитивног: без тога ми не би могли да прекорачимо границе непосредно датог. И последња разлика између интуитивних и апстрактних појмова јесте та што су први сви позитивни док међу апстрактним појмовима има и негативних. Позитивни су појмови они чија се битна ознака на лази у искуству; негативни су они чија битна ознака не постоји у искуству. Појам випге димензионалног нростора јесте позитиван, јер је непосредно дати простор тродимензионалан; појам пак четвородимензионалног простора јесте негативан јер његове битне ознаке, четврте димензије нема у искуству. Али при ближем расматрању негативни су појмови само специјална врста позитивних појмова: сваки негативни појам јесте подпојам једног вишег позитивног појма и овај однос субординације негативних према позитивним појмовима гаран-