Prosvetni glasnik

'*■

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

Жан-Жак Русо и ариродно васаитање, шшисао Габријел Компере, иревела с Француског Јелисавета С. Марковића. Пеоград. Прочитао сам овај превод, па хоћу да га ирикажем читаоцима. Просветног Гласпика, тим ире што сам о њему реФероиао и Главном Просветном Савету. Расправа ова, о Русо -у је од познатог Француског писца Г. Компејре-а. Њом је он хтео д,» \\окаже праву вредност Русо-а као педагога, а и да изнесе бар главне аетове мане, којих није мало, а нису ни тако незнатне. За основицу сво.је студије писац је узео чувено Русовљево дело Емила, које је Русо ценио више него остале своје списе. На стр. 7. писац нам вели : „Ми ћемо нарочито тражити у чему нам Русо може .још служити као вођ". Неоспорно је добит да се чује мишљење о томе од једног овако угледпог писца, за нас у толико пре и у толпко више : што напвнијп и мање културни људи вазда су склони да апсолутно верују ауторитетима, чак и онда, кад им њихов разум налаже да буду резервисани. Али они често пута и не слуте да и велики људи имају погрешака. Зато је и оиасно кад невештима допадну класични списи, као што је Русовљев Емило, јер, немајући критерпјума за процењивање туђих идеја, они усвајају све и иадају у заблуде. Ауторитети буду тако од штете. Ко у нас прочита овај спис, он ће познати у чему је права вредност Русовљеве теорије о васпитању, као и у чему су њене мане. Иоередно ће он научити да и друге — старе ипсце, као на пр. Еоменског и др. чије списе имамо и на српском језику, ваља читати, али читајући размишљати шта је код њих добро и правилно с данашњег гледишта науке. У овој књизи, на стр. 8. и 9., истакнуто је да је Русо био велики иницијатор, и више од тога велики револуционар, који је желео да реФормише друштво, због чега се и сматра претечом Фоанцуске револуције, коју је он прорекао, а донскле и спремао. У одељку под II наведени су писци који су Русо-у далп подстицаја за његова размишљања, као што су: Мовтењ, Лок, па и Рабле и други. Па ипак своје васпитне идеје као да је смислио у борби против самог себе, јер је у животу свом много грешио (стр. 15). Он није био практични васпптач, није био наставник, и то му је био велики недостатак, али је правилно истакао иотребу: да се носматрају и испитују деца, што је данас општи захтев (стр. 12). Сем тога предлагао је да се одстране спољни рђави