Prosvetni glasnik

218

ПРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

ип1егпсћ(; (1ег ћбћегеп 8сћи1еп" од др. Ханса Прајбиша. Јелинизам је врхунац иолитичкога развитка грчкога народа, а неоспоран је знача.ј јелинистичке културе, због чега пцсац тражи, да се и овом одсеку грчке историје даде иотребпо место- у настави грчкога језика, и износи нредлог, како би ваљало ово учипити. И ова свеска доноси преглед расирава у годигањии школским: извештајима, и то о латинском језику у 1911. години. Послсдља, дванаесга свеска има опет Тилманов прилог (па троћем меету): „БЈе Ке1&2еидп15зе (Зег 84и<Иегеп(1еп «1ег аиз5егргеиз515сћеп 1 Јп 1 усгзШ1еп" и још две расправе: „Бхе зсћпШсћрп АгћеИеп 111 (1ен ргеиззЈзоћеп ћоћогеп 1Јећгапз1а1(;еп" од дцректора др. 0. Шредера и „Баз 1Јп(;егг1сћ1;з\то8еп (1ег Уегеш1§(;еп 8(;аа(;еп гга егз(оп Јаћггећп); (1ез 20. ЈаћгћипЛег!;" од днректора др. А. ХеФера. Прва расправица посвећепа је разматрању књиге: Каг1 Е е 111 ћаг(11, Б1е 8сћг1Ш1сћеп АгћеИеп 111 (1оа ргеизз15сћеп ћоћегеп Еећгапз(:а1(:еп (2. изд., Берлин 1912, Вајдиан, 2 м.). Писац њен .је саветник у нруском министарству нросвоте и у њоговој књизи имамо аутетичан коментар расиису о т. зв. „Ех(;етрога1е" (од 21. окт. 1911). Р. вели за ову књигу, да јој шгје потребна нрепорука. У другој расправи писац се бави о најновијем извештају, који сваке године издаје Вигеаи о[ ЕЛисаНоп у Сједињеним .Државама, н на основи методеки ванредио фино израђене стагистике износи преглед и закључке, који се тичу односа деце за школу нрема целокупном становништву, похођења школе, наставничких снага, разних врста школа, неговања. умотности, школских лекара, питања о пенсијама, школске уираве, Финансиске стране. Овај преглед несумњиво је занимљив. После овога у другом је одељку преглед раснрава о Француеком и ннглеском језику у годишњим школским извештајииа за. 1910. и 1911., и напослетку је редован ириказ књига у трећем одељку. Овој свесци додат је и преглед садржаја за целу годину. Веоград. М. Ј. II. ЕаДе^Ј^, Бг. Раи1, РоМ1:Јк (Јег ВисћегеЈ. ,1ајпциг, 1912., Е. Виганд. Стр. VIII, 427, 2 таблице, 8°. Цена укор. 6'50 м. и 8 - 75 м. Ово дело разликује се од досадањих немачких онштих дела о библиотекарству и библиотекарском послу. Већ по самом обиму с њиме се не могу упоредити мањп списи, којп дају упуства за библиотекарски позив, као што је Паековскога „Бег В1ћНо(;ћекаг" и најновија таква књига: К. Бап^е, Бег В1ћПо(;ћекаг, у збирци „УшМз ВегиЈз\уаћИ'агег" (Штутгарт 1911, стр. 115, 8°; укор. Г20 м.), која, узгред буди речеио, углавном добро иснуњава своју задаћу. Па и кад се упореди са досадмшњпм уџбеницима, као што је познати „НепсЊисћ" Грезелов 1 , Дадевигово дело показује, да његов писац другачије схвата своју задаћу. Оно није просто техиичко упуство за уређење књнжница; Ладевик на завршетку овога дела свога наговештава, да ће и сам ускоро издати нарочиту „Тесћшк с1ег Висћет". Ладевиг обрађује сва питања са слободоумном критиком, са гледишта пскуснога и нанреднога стручњака, на психолошкој основи, као што сам вели у иредговору; али оп увек на све гледа и очима публике, која 1 1)г. Агшт 6гаезе1, НапсЉисћ с!ег ВП)По1;ћек81ећге. В. нат ириказ у ,Долу* за 1902. годину.