Prosvetni glasnik

иаставд и култура

287

сложна стиха у једад двандестосложни — в. у његову издању 1889 г. (Шгосћп ]118по тогаузке т иоте пазђјгапе) бр. 11, 16,21, 23, 41. Тојс са свим јасно у издању словачких песама и нацева (81огепвке зрету) бр. 8, 59, 61, 91, 118, 123, 201 203, 211, 214, 216, 217, 219, 226, 231, 2.70, 280, 288, 291. 292, 302, 364, 371, 372, 392, 399. 413, 435, 452, 4- г >8, 470, 484, 502, 506, 539 — 565. Са дистисима последњих бројева, названим Кгаколчаку, долазе у јСДну врсту раније иоменуте дистишне изреке у сплетском зборнику Карамана, само што је Караман наштамиао свој текст у виду шестос.шжних тетрасгихова, а међутим су у сдовачком издању из тога израђени дванаестосложни дисгиси. Ја дајем ирвенство носледњој Форми и за њу налазим нотврде већ у МенчетиКа, где налазите сличне врсте дистиха у II 38, 78, 79, 80, III 15, 22, IV 24. 26. 70. 74. 75, V 55, "VI 9, 20, 28, 53, 54, 55. И у овим се дистиснма обично исказују опште изреке а. готово редовно с применом на љубавнички положај пееников. У српској народној ноезији, сабраној Вуком Караџићем, размер о коме ,је овде реч. долази, узевши уопште, доста ретко, а понајпре га има у обредним песмама, н. пр. у тако названим „краљичким", бр. 159—183 I књ. Но не би се свака из тих иесама шестосложнога размера могла свести у дванаесчоеложни размер. То се може учинити н. пр. у бј». 176, где би се добиле две строФе дванаестосложних сгихова: ()ј снашице Недо! откул' ово чедо ! Ако ли га млада откунитп нећеш, ми ћемо г' однети там у нашу земљу. Там у нашој земљи ио два сунца греју, ио два сунца гр еју, по два ветра веју; чедо нама трсба као струк босиљка. Још треба видети обредну песму у Вука 1 бр. 201, 223а. Од љубавних иде овамо песма нод бр. 294, с којом се може норедити у Петрановнћа бр. 233 (сарајевског издања); даље бр. 346. 360, 457. 458. 537, 543, 570, 677. И Вук је неколико пута наштампао стихове овога размера у виду дванаестосложнога стиха, као бр. 542 (а одмах за тим у 543 осгавио је шестосложни стих), 561, 596, 663. Треба напоменути да знатан део несама овога размера у Вукову зборнику потиче из Далмације (као 458, 543, 570, 677 и даље, вероватно, до 663). У Петрановића долазе овамо још бр. 320 и 360. Међу „бачванским" несмама (Бачванске песме, скупио и издао Стеван Вошковић. У Новом Саду 1863) нема ниједне овога размера. Међу „банатским" (Ванатске иесме, скупио II. Т. У Новом Саду 1866) иду овамо свега три-четири (бр. 34, 40, 125, 131, 166). У Л.уке, Илића (^агос1ш з1атои81а оМбајГ. 2а§ге1) 1846) налази се шестосложни стих редовно у обредним песмама, на стр. 138, 139, 146—149—152, 205. У сремским песмама (Српске народне песме,