Prosvetni glasnik
1
ИАСТАВА Ц КУЛХГРА
455
,,Још даље! више ! јер вГндим непрестано „Грађане са златним наочарима ,,И критичаре, и госпођице, ,,И махните роалисте. „Још више ! даље ! ваздуха ! плаветнила! „И крила! крила! крила!" 1 Како су уметници људи којииа је много стало до аихове индивидуадности, они се наравно морају, да би је очувади неокрњену, држати нешто на страни од осталога света, и не смеју чинити никаквих концесија укорењеним иредрасудама. Због тога и уметност треба да остане независна од живота, слободна од службе животним циљевима, будући увек сама себи циљ. Дакле, она не сме, само да не би изгубила своју самониклост, сдужити некаквом друштвеном идеалу, пошто она постоји само себе ради. „Права уметност никада није неморална; она чак садржи у себи известан морал зиг депеггз , који ,је куд и камо виши од просечног морала" 2 . То ће рећи, да уметност обухвата све; и да је она сама себи довољна. Појам чисте уметности, уметности ради уметности, био је такође израз аристократског осећања код парнасоваца. Али ова теорија уметности ради уметносги није била дуга века. Несрећан рат од 1870—71 године и отуда прешна потреба да се све умне и моралне снаге народа заложе за спас отаџбине, зададоше смртан удар оваквоме схватању уметности. Многи књижевници који су дотле били врло далеко од јавног живота, сад се са свом жесгином одадоше на политику, те и њихова дела, написана иосле кобне 1870 године, показују све више и више тенденциозан правац. * * * Романтичари су већ, у материалном иогледу, били прилично урадили за Француски језик, давши му више покретљивости, више боје и више звучности; обогативши га новим речима; учинивши га конкретним и обилатим; уневшн у њега живот, који је толико недостајао бескрвноме и апстрактном језику XVII и XVIII века. Парнасовци су усрдно прихватили дело својих претходника и наставили га. у истоме правцу. Тако су они уепели да створе један гибак, живописан и музикалан језик, језик богат и емоционалан. И само је благодарећи таквоме једном језику њихова описна и сугесгивна ноезија могла да постигне сав свој високо уметнички значај. Учитељ Бодлеров, Тсофил Готје, био је један од најбољих познавалаца Француског језика. Његов стил, сав у преливима, у многоме
1 Тћ. Ле Ћапсте: 1,6 8ап1; с!и 1;гетр1т.
2 АПеН Саизадпе: 1>& (ћеопе с1е ГагЂ роиг Гаг! сћег 1ез Дегтегв гошап^иез еМеа ргеппега геаШЈез.