Prosvetni glasnik

700

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Уепеси надгледања одојчади у Дармштату — У Дармшхату се ио Бг. У1(1а1-у приступило од нрилике нре четирп године систематском неговању п правилном надгледању одојчади. Овим кораком. који представља значајну појаву за даљо искоришћавање проФилактичних мера, успело се да се за З х / 2 године смањи морталитет код одојчади за трећину и више (од 16,9° 0 на 9,8%). Од 2137 одојдади у 1907 г. умрло је 360, а од 1921 у 1910 год. само 178. Према томе, Дармштат се може похвалити најмањом смртношћу код одојчадп у Немачкој н он стоји приближно на нстом ступњу са Шведском, Норвешком, Ирском и Нидерландом, које у овом ногледу важе као узорн. Оваквом организацијом Хесенска ће као прва међу немачким државама, како Ук1а1 пише, „имати ускоро у свакој вароши с планом уведено надгледање одојчади". Надгледање се, између осталога, врпш и на тај начнн што су установљена нарочита места за саветовање, која походе мајке са својом одојчади, Није се ретко дешавало да нека мати, која је редовно посећивала та места, изостане за нзвесно време, али је тада одмах која од сестара (бригу тога надгледања с великим одушовљењем прнмају на себе женске) слата њеној кућп ради контроле и њој је редовпо нолазило за руком да матер ионово покрене на иосећивање овнх часова за саветовање, Затим, када је посећпвање тих места, скопчано с тешкоћама, надгледање се врши у самој кућн. На овај је начин у Дармштату надгледан од прплике четврти део свпх одојчади, Кад би услех у Дармштату био оипхти, онда би се према данашњем стању становнпшта у Немачкој могло спасти годишње око 185.000 одојчади. (»1>Ге Ј^сШп-зог^е«). Реформа девојачких школа — Кад јо у Пруској и другим савезнпм државама изведена реФорма женскнх школа, јасно је било да ће се сразмерно лако у впше девојачке школе које већ иостоје увести пов настпвни план, али ће утолико теже и епорије бити оснивање нових завода или стварање њпхово из приватннх иочетака тако, да они дају велику прпирему девојкама које тезке научпом образовању. Преглед таквнх завода није досад ностајао. Друштво „Женско образовање — женске студпје" новернло је стога израду таквог прегледа дирокторки Бг. Макг и њен је рад пред пама у облпку једно велпке табеле. Према томе раду има данас у целој - Нсмачкој 7 гимназија, 37 реалних гимпазија и 6 внших реалних школа за девојке. Од тога само 4 лруске (гпмназпја и вшпа реална школа у Берлину, реалне гимназије у Позену н Три]>у) имају чист државни карактер. Већи број завода (29) градског је карнктера Чисто приватних школа има 8, а осталих 9 завода мешовнтог су карактора. Под управом директорки стоји 6 завода. Такође су у знатној већини и мушки. академски образовпни наставници; њнх и-ма преко трнпут више пего женских с истим образовањем. (»2. РћП. и. РаЛ«), * Ненормадне прилике у пруским народним школама. — Да велики број ђака нма п у просвећепој Пруској а не само код нас доказује нам једна белешка у „Рас1а§. ХеИип^" (св. 7 за о. г.). У 1911 годинн још 378 учптеља радило је са нреко 120 ученика, а од њпх 7 чак н са иреко .150. ЗЗЕјЗјГ^има ц С у ималп троразредне школе. Осем тога у целој државп бпло .'-јје-в^нђа&хетпих школа без нарочитих наставннх снага. Па овакав случај \Т»\