Prosvetni glasnik

752

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

а не ствари као што су: љубав, захвалност, сажаљење; мржња,завист итд. Да су аФекти сложена осећања види се и нз тога што су понеки од њих (нир. сажаљење, завист итд.) сложени, како је још Аристотело увидео, и из пријатних и непријатних осећања. Пошто се нак аФекти, као што смо већ казади, од осталих осећања разликују само својом великом јачином, то свако осећање можемо сматрати као почетак аФекта; јер свако осећање може, кад достигне извесну јачину, постати аФектом. За то можемо говорити не само о естетичким а®ектима (т. ј. осећањима допадања ко.ја леио изазива) веК исто тако и о аФекту бола, о а®екту глади и жеђи, о сексуалном аФекту итд.; јер се, као што је познато, за осећаје коже, спољашње и унутрашње (слузокоже) одн. за органске или виталне осећаје везују најјача осећања. Проста чулна осећања т. ј. осећања везана за просте, што ће рећи, апстрактне, чулне осећаје, такође су само научне апстракције а не стварни душевни појави; јер се, пре свега, од чисто чулних елемената никад не могу с поузданошћу одвојити асоцијативни елементи и њима изазвана осећања. Проста осећања значе само релативно проста осећања, т. ј. простија од других, виших, еложенијих, као што су аФекти, код којих ипак најважнију улогу игра њихов интензитет а не њихова сложеност, о којој, у осталом, знамо на жалост још веома мало. Иначе су сва осећања, како се она стварно јављају, као стварна душевна стања, сложена већ и отуд, што поред емоционалних садрже увек и интедектуаЛне елементе, као што тачно примећује Л.енан у својим „Главним Законима човечјег емоционадног живота". АФекте изазивају угск интелектуални садржаји, на име, представе, било чулне иди репродуковане (слике сећања). И код виших животиња изазивају чулне представе врло често аФекте тек преко репродукованих, асоцијадијом изазваних представа. Ловачки _пас нпр. се узбуди. узнемири, чим види свога господара с иушком, јер представа пушке изазива (услед већ доживљепе и можда често поновљене везе) представу дивљачи. Таквих примера, као овај, који Рнше у својој Општој Психодогији помиње, има пуно. Врло чесго је узрок аФекту не само какво стварно већ и уображено стање ствари, не само тачна већ и нетачна процена или погрешан суд о вредности неког интедектуалног садржаја. Тако нпр. гнев или страх може бити изазван и ако за њ не ностоји никакав разлог у стварноети одн. у очима хладних посматрача, већ само у уображењу онога који погрешио оцењује интелектуалне садржаје (пмр. речи), ситуацијз, оеећајући се увређен, доведен у опасност мтд. Посвоме квалитету аФекти се могу, као и сва осећања у опште, поделити на дпе основне груне: иријатне и неаријатне аФекте. Према интензитету они се деле на слабе и јаке , према трајању на брзе и саоре, према своме току и облику у времену на изненадне, иостеиене и исире-