Prosvetni glasnik

764

просветни гласник

разреде гимназијске (уза сваку гимназију постоје и разреди основне шко .1е). Родитељи који не шаљу редовно своју децу у школу поддежу строгим казнама; али, као што је недавно писао 1е Тетрз , како би школске комисије могде да одоле „пренорукама, наваљивању народног посланика, окружног посланика., који препоручује систематску попустљивост дај се не; би увећао број незадовољника ? Сва зграда почива на задовољењу бирача, а, природно, задовољење бирача добива се само на штету закона. Како се онда човек може надати да ћо једини школски закон остати неповређен, кад се, због изборних разлога, крње сви други?" Зло које је код нас тако велико, ностоји дакле, као што се види, и у Француској, и ако у мањој мери. Најниже школе су дечја забавишта (есо1ез таЛегпсИен или еп{'апНпез), где се примају мушка и женска деца од две године до шест годииа; ту им учитељице указу.ју сву негу према њиховим годинама и дају им уз то прве основе наставе. У основним или оиштинскцм школама, махом добро инсталисаним, с иространим учионицама и довољним школским намештајем (неке зграде су толико лепе да су их чак могли назвати школским палатама), предају се ствари које сваки може да научи и треба да зна: читање, писање, Француски језик, коме се покдања највећа пажња, земљопис и историја, нарочито Француске, рачун, основи физичких и природпих наука, као и цртања, грађанске поуке, гимнастика, најзад морални појмови независно од сваке вероисповедне идеје; мушкарци се уз то упућују и у агрикултуру а девојчице уче женски рад. Један мали дак иснит (ееНЦгсаГ д,' НиАез рггтаггез/, који се подаже у гдавном месгу кантона, има да покаже да ученик довољно зна гдавне предаване предмете. Како је уостадом деци често нотешко да сваре како ваља ова многобројна и разнодика знања, да их не би заборавила држе се сваке зиме, готово у свима школама, иредавања за одрасле иди вечерњи курсеви (сГаззез А' апиИез или соигз <1и зо1г), којима могу нрисуствовати сви мдадићи без обзира на године. Најчешће су мушка и женска деца одвојена и поверепа, једна учитељима, друга учитељицама. Ђаци који имају сведоџбе о свршеној основној школи могу утемељити оно што су ту научили и додати томе понекад и учење страних језика у доиунским курсевима (соигз согпрIетепГаггез), који су придодати ведиком броју основних школа; ти курсеви спремају за Бише основнс школе (Есо1ез рггтаггез зиреггеигез), које се надазе у много места, чак и осредње важности; у њима се предају и страни језици, и походе их на 50 хиљада ученика. Постоји намера да се тим школама да чисто утилитаран и практичан правац, да се у њима спремају младићи да буду добри трговачки помоћници, добри „индустријски подоФицири" или земљорадници који ће се разумевати у земљи и умети је поправити; што се тиче девојчица, жедедо би се да се од њих