Prosvetni glasnik

770

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

мачкп или енгдески), историју, геограФију и математику; ако хоће, могу почети грчки у четвртом разреду. Ученици Одељка В не уче ни латинскн ни грчки и посвећују више времена једном живом језику и природним наукама. Други циклус обухвата четири одсека, који се зову А, В, С и В. г Вп.ци из одсека А, којн се зове одсек латинско-грчки, уче од прилике исте предмете који се уче у немачким и аустријским класичним гимназијама, с додатком ФилозоФије у разреду с тим именом. Програм одсека В, латински-живи језици, наличи на програм наших гимназија, немачких и аустријских реалних гимназија; од другог разреда (као и код нас од одговарајућег У-ог разреда Француски), учи се други жив језик, немачки или енглески. Шта се учи у одсеку С, латински-ириродне науке, коме не одговара. ништа ни код нас ни у другим државама, сам аегов назив јо довољан да иокаже: највећи део времена је посвећен латинском и природним наукама. На против, одсек. Ђ, ириродне науке — живи језици, наличи скоро потпуно на нашу реалку, с том разликом што се други живи .језик почиње доцније, тек од 2-ог разреда. У одсецима А, В и С последњи разред се зове Филозофијп; у одсеку В, Математша. Као што се види, ни у једном одсеку нема религиозне наставе; њу замењују моралне науке. Религиозна настава даје се ван редовних школских часова. Разреди се означују циФром и словом које карактерише одсек, и још једном циФром, кад је разред, с више од четрдесет ученика, иодељен на два одељења: Шести А 1, Четврти В 2, Други С1, итд. Једна од великих разлика између школа на страни и у Француској, као што се видп из горњег прегледа, у хоме је што све ове групе пе образују различите заводе, као на нример у Немачкој или Аустрији, где се покаткад, у једној вароши, налази једна гимназија, једна реална. гимназија и једна реалка; у Француској, изузев у Паризу, има свуда само по један лицеј или колеж, који је у исти мах гимназија, реална гимназија, реалка и још нешто друго (одсек С). Једина је подела, кад је има, на Велики Лицеј (Сгапс1 Вусее), почевши од 4-ог разреда, и витне малих лицеја (РеШ Бусее), да деца не би морала далеко ићи. Пашће у очи да се латински налази у првом реду у три одсека од четири; али се треба сетити да се Француски језик велнким делом састоји из латинских речи, и да уосталом ни једна друга земља није више од Француске претрпела утицај латинске књижевности и цивидизације. Али врло мало ђака уче грчки, сем у Паризу и неколиким великим варошима. Живи језици се на против много уче, нарочито немачки; енглески се више ради у морским пристаништима; шпањолски има приврженика у близини Пиренеја, а талијански у окрузима