Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

799-

ученп људи, који председавају овим удружењима, а врло често лекари, што је учичило да је пало всома срећних идеја у погледу хигијене, али покадшто то је пмало за резултат претерану критику што се тиче преморености ученика, или се дају педагошки савети, да би се показало како нема рђавих ђака него ђака које нисмо разумели (што ће рећи да су проФесори рђави). Они суде о настави своје деде поредећи је са наставом коју су они добили, што су две по све различите ствари. Пре свега има један размак времена од петнаест година за које време су им педагошка питања бпла страна, а затим из свога школовања онп се нарочито сећају сво.јпх успеха, или других добрих ђака, заборављајући бесплодне папоре осредњих, ублажујући важности своје слабости у извесним ствари;иа, пошто их ова није спречила да постигну свој циљ. У студијама својих синова они само виде напор или неуспех, што њихова деца увок теже да ставе на рачун проФесора или програма. Тако исто многи од њих сматрају методе из свога гаколовања као боље, и љуте се што њихови синови не знају оно, што су они научили, често без икаквог интересовања, на пример имена свију срезова, и да се осмејкују са презрењем, кад је реч о новим стварима којо ма да су образовани, инак их не знају. "Такође им је лакше да уведу своју децу у оне радове, којима су се они бавплп кад су били млади, него ли да улазе у иове студије, јер може им времена недостајати. Али то није разлог да одричу сваку вредпост овпм носледњим, ако њихова деца не дају очекиване резултате. То јо чак и за децу рђаво: ако се код куће упућују у једном правцу, а у другом у школи. Стара метода састојала се готово свуда у контролп и проверавању рада, и кад се сврши један посао, онда се почиње други. Ту је надзор родитељски био лак. Нове су методе, живе, директне и конкретне, цео посао пма ђак да сврпш, и тешко дају маха да родптељи замене лични рад ученика, и признајем да је надзор родител>а постао компликован, али значи ли то инФериорност? Можда су били због тога многи родитељи нротивни директној методи. код жиних језика или конкретној мстодп у математици? Ова доследња метода представља апсурд, тако су се изразила сва родитељска удружења. Изгледа да је логнчно, кад се каже да у анстрактним наукама не може битп конкретних метода, али та јо логика и сувише проста, јер те апстрактне науке имају конкретну базу и немогућно је почетницима предавати апстрактну и дедуктивну гоометрију, треба бити математпчар па резоноватп с прпнципима. У чисто дедуктпвној геометрији, алп која није израђена за децу, налази се ова аксиома: „кад се три тачке налазе у правој линијп, једна је од њпх увек пзмеђу других двеју (Хилбер)" — зар не би била глупост пзнети ово тврђење пред децу, баш и ако се оно сматра као очевидно. У осталом што се рачунице тиче и родптељп и проФесори захтевају практлчност и конкретна Факта и чудновато је да се ово питање, које је свршено, још дискутује. Односно геометрије нова метода дала је повода многим дискусијама лзмеђу сдецпјалпста и разнолпкост њихових мишљења треба да задржи родитеље од захтева да се ствар из основа изменп : ова разноликост у иде-