Prosvetni glasnik

1090

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИћ

ПРЖЛОГ ПРОМАТРАЊУ МАЛЕ ДЕЦЕ — Др. Г. Стенли-Хол —

Обично се узима да живот детета нре рођења почиње око половине оних четрдесет недеља, што их оно проведе у материној утроби. Прајер сматра да први покрети дечји, према томе и његова воља, почињу у шестој недељи; ну медецина ставља овај датум доцније. Луис тврди да зачетак спада у психологнју. Рибо .је мишљења да психички живот детета ночиње још пре рођења. Кусмаул истиче дечје искуство пре рођења у погледу такнућа и наводи, да се осећаји глади и укуса пробуђују гутањем амниотске течности у утроби. Свакако је дете још нре рођења искусило разне облике задовољства и бола. Ну пошто се дете у утроби налази увек под једнаким притиском и на једнако.ј температури, то је наравно његово искуство врло ограничено. Ма да је т. зв. свеет веома ступњевита појава, ипак је вероватно да у деце способност кретања претходи осећајима. Бастијан сматра, да се бразде и вијуге у мозгу детињу врло брзо развијају на три или четири месеца пре рођења. Од можданих живаца физиолошки најпре се јавља живац укуса; јер прерано рођена деца као да могу већ да разликују слатк о игорко. Мрежњача као да је већ пре рођења доста развијена, да би могла примати видне утиске; тако исто дете има искуства о мишићним осећајима. Утицај опојних средстава на ембрио и на новорођенче кадшто је мањи, кадшто већи. Утицај умора, страха и преплашености од материне стране је ирло велики, ношто се тим проузрокују у деце малокркност, прерођајна трзања и опште промене у развићу. Еао што је Плос јасно доказао, хигијена бремене жене је нредмет великог старања не само код цивилизованих, већ и код свих дивљачких народа. У ту сврху заведени су најразноврснији обичаји. Жене се одваЈају, чувају од лоших утицаја н од свих жестоких утисака; подносе се сви њихови ћеФОви. Девет месеца трудноће женине постали су земљиште за ницање обилатих празноверица. О сваком дану верује се да је посвећен стварању једног дела деч.јега тела и дечје душе. Покрети нерођеног детета, њихов збир и начин, одају мисаоној мајци много што-шта о карактеру њена детета још пре његова рођења. докле и њен утицај на свога потомка никад није можда тако велики, као у то доба. Мајка може често пута рећи дојиљи свога детета: „Ви ми не можете ништа ново саопштити о подобностнма мога новорођенчета". Не само општи начин живота мајчин, већ и њени покрети, било изненадни и жестоки, или обични, мирни и правилни, вероватно се забележе иримитивним говором осећања исто тако поуздано, као што осетљива плочица реагује и на слабу,