Prosvetni glasnik

26

ПР0СВЕ1НН ГЛАСНИК

основним принципима и да им огромно трајање геолошких доба учине разумљивим. 1 Треба, међутим, признати да се понекп млађи наставници у последње време труде да интерес ученика, нарочито млађих који још нису почели да се спремају за испите, повећају геолошким екскурзијама. Ова похвална заузимања заслужују да буду помогнута и проширена, у толико пре што су указивања на геолошка Факта, којима се настава геограФије радо кити, често врло површна и каткад због очевидне неспремности наставника директно погрепша. Уопште је, дакле, не узимајући у обзир ретке изузетке, претходна сирема етудената за студију геологије врло недовољна. Карактеристично обележје сваке Француске наставе (супротно немачкој, енглеској и америчкој) јесте спремање за тачно одређен испит са строго, обележеним програмом. Кад се заврши овај испит добија се „диплома о вишим студијама", чији се назив у осталом на разним универзитетима мења. 2 Такве дипломе су нпр. диплома из геологије, из минералогије, из Физичке геограФије, из геологије и палеонтологије итд. На тим се разним испитима од кандидата тражи уопште много, и спремање за њих је врло тежак задатак за младе људе, који долазе на Универзитет без икаквих .јачих знања из природних наука. Због тога је, да»би им сеједним приправним степеном учинила олакшица, уведен нов испит, који даје диплому о вишим студијама из физике, хемије и природних наука (или виши Р.. С. Н.). Врло елементарна предавања из геологије, која се држе на највећем броју Француских универзитета са обзиром на тај испит, могу почетници да слушају с великим успехом. Уопште, припремање за једну од тих диплома (изузевши виши Р. С. Н.) захтева за просечнога ученика две године. У највигае пак случајева. је практично спремати се за више струка. Тако може нпр. један студент природњак да се из групе: виши Р. С. Н., ботаника, зоологија и геологија спреми од прилике за три године.

1 Суирохно хоме, по једној чудној наредби Министарства Просвете, настава геоморфологије, која је у главноме природна наука, иоверава се у државним шкодама не природњацима, већ наставницима Филологако -историјске спреме, по правплу историчарима. Од тих наставника дознају лицејци понешто о стварању земљине површине и о променама земљине коре.

2 Три овакве днпломе (СегМНса^б <Г ЕшДез аирепеигез) дају право за днплому »лисанса 4 , при чему се стручни предмети не могу бирати у свакој нроизвољној комбинацији. Тако нпр. даје диплома геологије у вези са дипломом ботанике и зоологије право на назив Исепае е8 -зс1епсе8 па4иге11еа и квалиФПкацију за наставника

дриродних наука у средњим пгколама. Титула »Нсепсле* захтева се за аолагање државног докторског исдита. Кандидати за »а§ге§а1Јоа <1е8 ■ 8С1еисе8 па^игеНеб* (испит за вишег наставника) морају, најзад, нмата у поменутој днпломи и четврти

цредмет, Физику или хемију.